Општинске новине

Професор Богољуб Н. Јањић, претседник Друштва за уређење предграђа Војводе Степе

Предграђе Војводе Схепе — Проблеми изградње Београда —

Предграђе Војводе Степе, познатије под старим именом Пашиног Брда, пружа се од Смедеревског до Крагујевачког Ђерма, и уздиже се између Чубуре и Неимара с једне стране, и Душановца и предграђа Петра Мркоњића с друге стране. Узгред буди речено, на неким плановима Београда погрешно је овај крај означен са оба горња назива, тако да изгледа као да су то два краја. Предграђе Војводе Степе и Пашино Брдо, један у продужењу другога. Ова се погрешка мора исправити. Још пре рата почело је насељавање овог брда, дугачког око три километра, али је тек после рата, и специјално после 1923 године главно изграђивање његово било извршено. Људи који нису могли узимати прескупе плацеве у центру, долазили су на Пашино Брдо, да тамо себи подигну кућу, већином само за себе, а не за издавање, јер су их на то нагнале скупе кирије, тако да би се мало парадоксално могло рећи, да су велике, скупе палате из центра вароши створиле предграђе Војводе Степе. За овим првим кућевласницима дошли су затим они који су, подигавши кућу, хтели да кирију плаћају себи, а не другоме, тако да је данас предграђе Војводе Степе насељено људима свих професија и броји јамачно далеко преко 10.000 становника. Међутим, све до ове године, предграђе Војводе Степе било је можда најзапостављенији крај Београда. Општинске управе су се ређале, али је мало која стигла да се позабави његовим унапређењем, — то се мора констатовати. Јер је за десет година после рата биланс калдрмисања био следећи: у целом овом крају, који има више становника него Шабац или Крушевац, калдрмисана је само једна једина улица, улица Престолонаследника Петра. Стога се и осетила код грађана потреба удруживања у циљу да се сталним интервенцијама код Општине и других власти издејствује задовољење које било потребе. Тако је дошло до оснивања Друштва за унапређење предграђа Војводе Степе. Друштво је за ових десетину година свога опстанка имало своје моменте велике делатности, као и читаве го-

дине стагнације. Величина делатности Друштва за улепшавање предграђа Војводе Степе може се оценити по резултатима које је постигло ранијих година, када су чланови покушавали да својим сопственим сретствима, независно од општине или у сарадњи са њом, подигну овај крај. Приређивани су концерти, забаве и кермеси, прикупљани су прилози, па је чак једном приликом и ј<5дан аероплан био најмљен да баци летке по Београду, те да се тако остали суграђани заинтересују за становнике предграђа Војводе Степе који се гуше у блату, а немају ни воде честито да се напију. Тим и таквим радом успело је Друштво да прибави прилична материјална сретства, из којих су израђени тротуари у извесном броју улица. Грађани једне улице, Миклошићеве, пређе Велешке, отишли су још даље. Они су се подухватили да калдрмишу целу своју улицу о свом трошку. Од Општине су добили камен, а од Прашке банке (благодарећи г. Хуснику, ген. директору те банке) потребан кредит, па је сваки од њих жртвовао по коју хиљаду динара за остали материјал и радну снагу, независно од свих дажбина и терета које су као и сви грађани сносили и даље, а који им међутим дају право да задовољење својих комуналних потреба захтевају од Општине без оваквих изванредних жртава. Овакав рад несумњиво је за похвалу. Истина, успеси Друштва зависили су на првом месту од благонаклоности људи који су сачињавали разне општинске управе, јер овај крај није никад имао, нити има сада у одбору општинског свога претставника, човека из своје средине, који гази сваког дана пашинобрђанско блато.... Последња година дана може се сматрати за једну од најплоднијих година у историји развитка предграђа Војводе Степе. То је и констатовано у извештају управе Друштва за уређење на овогодишњој редовној скупштини, која је одржана у недељу 9 октобра 1932 год. Резултати постигнути за тих годину дана јесу углавном следећи: Једино од главних комуналних питања, питање уличног осветлења, најзад је решено