Општинске новине

4*

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 645

долара, односно за 26,8%; код Југославије за 360,5 мил. динара, односно за преко 15 пута више. Код табеле број 2, видимо друго стање. Стање улога код банака је веће него код штедионица. Код Француске (овде треба додати да све штедионице у Француској имају преко 40 мил. франака улога на штедњу) Енглеске, Чехословачке и Југославије, док су мањи код Немачке и Италије. Улози на штедњу код банака су опали од 1929 до 1932 године код Немачке, Италије, Чехословачке, Сјед. Држава Америке и Југославије, а јако.су порасли код Француске и неосетно код Енглеске. То доказује да су се улагачи у ово време кризе више обраћали штедионицама него банкама — из банака се новац вадио и преносио на штедионице. Ако саставимо једну и другу табелу можемо да бар приближно дођемо до стања улога на штедњу код наведених држава. Ако то обрачунамо на динаре, онда добивамо ово стање улога на штедњу (крајем месеца јуна 1932 године): У Немачкој 17.577 мил. р. м., односно 241.002 мил. динара; У Француској 59.777 мил. фр. фр., односно 135.275 мил. динара; У Енглеској 2.213,2 мил. лив. шт., односно 440161 мил. динара; У Италији 47.321 мил. лира, односно 139.928 мил. динара; У Чехословачкој 49.965 мил. кч., односно 85.290 мил. динара. Из горњим цифара можемо лако доћи до стања улога према броју становника. Тако би на једног становника отпадало динара:

У Енглеској . у Чехословачкој у Немачкој . . у Италији . у Француској .

9.622,89 динара; 5.838,83 динара; 3.759,54 динара; 3.397,35 динара; 3.276,21 динара.

IV. Улозима на штедњу код нас се баве: државне и полу-државне банке (Државне хипотекарне банке, Привилеговане аграрне и Занатске банке), Поштанска штедионица, Општинске штедионице, задруге и приватне банке. Тачне статистике о стању улога немамо. Народна банка је у своме тромесечном извештају обухватила и стање улога на штедњу „код свих банака и штедионица". Према њиховим извештајима саставили смо табелу број 3. Али код улога нису узети, ваљда ради Табела број 3. Кретање улога на штедњу свих банака и штедионица Југославије

(У милион.има динара)

Тромесечје:

■1929

1930

1931

1932

I

10.581

12.236

14.170

11.875

II

10.967

12.238

14.242

11.016

III

11.095

13.160

13.235

IV

11.790

13.880

12.170

Индекс улога на штедњу (I тромесечје 1924 године = 100)

Тромесечје:

1929

1930

1931

1932

I

100

115

133

112

II

104

115

134

104

III

105

124

125

IV

111

131

115

Ако претпоставимо да у Југославији има улога на штедњу 13 милијарди динара 1 ) онда на једног становника отпада 933,16 динара. То би значило да је према стању улога наш народ десет пута сиромашнији него енглески, шест пута него чешки, четири пута него немачки, француски и талијански. Ово је према статистици са којом се располаже, а тачни статистички подаци о свима улозима на штедњу, дали би друге резултате који би били још неповољнији по нас. Јер суме француских улога на штедњу код штедионица би требало удвостручити. Уопште нигде нису узимани у обзир улози код задруга и сличних кредитних установа, док је то код нас све садржано у 13 милијарди динара. х ) Ми смо их у своје време ценили на 14,9 мил. динара, (стање 1930 год.) али се та цифра мора данас, како ћемо касније видети, кориговати на округло 13 милијарди динара.

немогућности прибирања статистичких података, улози на штедњу код задруга које износе око 1.800 мил. динара. 1 ) Ми ћемо се ипак послужити статистиком Народне банке. Према томе стању улози су у другом тромесечју 1931 године, били достигли свој максимум од 14 милијарди динара. Тада су за 30 поена стајали над стањем од две године раније, а за 34 поена над стањем од 1 тромесечја 1929 године. 2 ) Али од тада улози нагло опадају, и у току 1932 године су скоро пали испод тога стања, јер у 1929 години I тром. нису уврштени новчани заводи у Љубљани, чији су улози на штедњу износили око 700 милиона динара, док су садржани у стању 1932 године. Улози на штедњу се код нас налазе највећим делом код банака. Према нашој ранијој статистици 69,05% свих улога на штедњу, отпада на приватне банке; 3,55% на Државну

Ј ) Према извештају Главног задружног савеза било .је 1930 године, у свима билансима ревизијских задружних савеза улога на штемњу 341.017,35 динара. Стање 1931 године није још познато. Код Главне задруге за пољопривредни кредит стање улога 1930 износило је 1338 мил. динара.

2 ) Стање 1929 год. није потпуно, те је много опрезније узимати 1930 год. у оцену.