Општинске новине

Стр. 648

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Како су улози на штедњу распоређени код београдских банака приказује нам табела број 4. Од њих 61, код 20 нових завода налази се 685 милиона динара улога односно више од 3 / 4 свеколиког улога. Од 1928 до 1930 године, улози су опали код 5 банака, од тих двадесет најосетније су опали код Јадранске подунавске банке, а највише порасли код Опште Југословенског банкарског друштва. V. На другом међународном конгресу штедионица — конгрес штедње, како се уобичајено зове — одржаноме у Лондону између 7 и 11 октобра 1929 године, закључено је, да се, као успомена на први одржани међународни конгрес штедње у Милану 31 октобра 1924 године, сваке године на дан 31 октобра приреди у целоме свету „дан штедње". Тај дан, неће бити дан дангубе, него дан рада прожетог идејом штедње — то ће бити дан посвећен ширењу идеје штедње, примером, речју и сликом". На предлог Општинске штедионице у Београду да се и код нас одржи дан штедње, Савез штедионица је решио 9 октобра, да се дан штедње у целој Југославији одржи на дан 31 октобра. Пропаганда опште штедње пригодом дана штедње, према закључку Савеза штедионица вршиће се, путем плаката, предавања младежи у школама, путем филмова и јавне штедње. Општинска штедионица у Београду је необично активно схватила ову дужност, и разним итакатима упозорила београдско грађанство на тај велики међународни дан. Београд би требао да на дан штедње што моћније одговори својој обавези. Његово преимућство у привреди Југославије још увек

није загарантовано, нарочито недостатком воље појединаца да се Београд привредно још више издигне, и да тако, као што је некада био срце за привреду предратне Србије, буде то данас за Југославију. То је нарочито потребно када је реч о нашим финансијама. Београд треба да живо ради на томе да Југославија што пре дође до потребног капитала. Тај капитал треба стварати. Треба народ одгојити у духу штедње. То ће, без сумње, захтевати, да се његови досадашњи обичаји донекле замене новим, који ће бити по његов живот кориснији. Зато би Београд требао да истим примером покаже да је свестан тога великог задатка. Требало би не само школску омладину него и радништво и чиновништво убедити да ће једино разумном штедњом моћи поправити своје лоше материјално стање. Штедњом треба да је прожет њихов цео живот, све оно што ради. У њој треба гледати своју будућност, као што и цела привреда Југославије види своју будућност у томе новом народном капиталу. Штедити се не сме преко мере и преко моћи, али зато треба штедити при свакој и најмањој могућој прилици. Тиме ће појединац, и ако неби створио новчане резерве, удобније, боље, спокојније живео. А штедња, како смо рекли, није гомиљање новца, а још мање стварање рентијера, него је њена сврха да свакоме појединцу створи удобнији живот, да га очува од незгода, да му помогне у време његове изнемоглости, да му обезбедити мирнији поглед у неизвесности будућности. Штедња није непријатељ ничи.ји. Напротив, она помаже свакоме, како сиромаху тако и богатоме, како општини тако и држави. Не заборавите на изреку: ,,Ко штеди тај има".

1/ерагдпе е! Веодгас!

Сотте 5ш{е аих сопс1ибЈопб агге1ееб биг 1е соп^геб т(егпа(шпа1 сГ^раг&пе ^ш а еи Неи <ји 7 а 11 ос!ођге 1929 а БопсЈгеб 1а Сајббе сГЕраг§пе с!е 1а МишараШе с1е Вео§гас1 а еи ГМс:е сГогуашбег ипе ргора^апс1е роиг Гераг^пе е! а 1"Јхе 1е 30 ос!оћге сотте јоиг сГераг^пе дапб 1ои1;е 1а Уои^об1ау1е. БТЈшоп с!еб са1ббеб сГ^раг^пе а 2а§тећ а с!^ас1е аи соигб с1е ба беапсе с!и 9 ос1оћге с1'ас!ор(:ег сеНе ргоробШоп. А се ргороб М. 1е Ог. Ке1ја АгапИоуИсћ поиб раг1е Јапб ип аг1Јс1е биг Гераг§пе с1еб ћепеПсеб цие 1а Уои^об1ауЈе роиуаН ауо1г с1е 1а сго1ббапсе с1е Г^раг^пе е! Н поиб с!оппе еп тете 1;етрб ип 1аћ1еаи ас!ие1 сГераг^пе еп Уои^об1ау1е е! рагНсиНегетеп! а Вео§гас1. Ауап! сотте аргеб 1а ^иегге, 1е реир1е Уои§об1ауе 1'и( еп1гауе с1апб боп с1еуе1орретеп1 с1'ебрп! есопотјцие раг с1еб сопИпиеИеб 1и11еб

роНИ^иеб. С'еб1 с!е1б с1'аШеигб цие ргоујеппе 1а геб1псИоп (Зи с1ер1о1етеп(; с1е 1а псћеббе ^сопотјдие еп Уои§об1а\'Је. М. АгапИоуНсћ репбе цие 1е реир1е с1оћ е1ге, еп ргегтег Неи, ес1и^ие с1'ебИтег 1еб е1етеп(;б есопотјдиеб, с1апб 1ебдие1б еп1ге аибб1 Гераг^пе, еп ајои(ап1 ^ие 1а ^иебИоп (1 'етапсјра(:10п есопогш^ие а ипе §гапс1е јтрог1апсе роиг по1ге реир1е. 0'аргбб 1еб с!оппееб с1е 1а боае^ (1еб паИопб Гераг^пе еб1 ћеаисоир р1иб с!еуе1орре с1апб 1еб аи1геб е!а1;б с1е ГЕигоре ^и'еп Уои^об1ауЈе. М. Агаш(;оуН;с11 а са1си1е дие раг ип ћаћћап! геујеп(: еп сћпагб с1ез с1ер61з:

еп Ап§1е(;егге .... 9.622,89 „ Тсћесоб1оуа^иЈе . . 5.838,83 „ АПета^пе .... 3.759,54 „ КаНе 3.393,35 „ Егапсе 3.276,21