Општинске новине

Др. Војислав Кујунџић

Летњиковац за београдску децу у Кошутњаку

Ове је године Београд у старању за здравље своје деце и побољшање хигијене имао једну пријатну новину. И поред многе београдске деце упућене у планине и на море ради летовања, — о чему су „Београдске општинске новине" донеле опширан извештај —- остао је велики број деце у Београду, чији родитељи нису имали сретстава да их са другом децом пошљу ван Београда, а ни општина није могла да их уврсти у списак оних који су о њеном трошку послати. За такву децу, потребиту чистог ваздуха и добре хране, учињен је ове године један покушај, који је дао одличне резултате и који својом вредношћу мора побудити меродавне да се за догодине спреме за проширење ове благотворне акције по здравље многобројне београдске сиротне деце. У чланству месног Одбора Црвеног Крста за кварт Варошки, а на предлог члана тог одбора госпође Љубице др. В. Кујунџића, донета је почетком ове године одлука да се у Кошутњаку крај Београда, а у старом дечјем Павиљону, отвори летовалиште, за сироту децу из Београда под најповољнијим условима и за најсиромашније породице. ' . Одлука је пала, требало је остварити. * Овде ћемо, у уводу, дати мало историјата пошто је потребно да у ступцима часописа „Београдских општинских новина" као органа Беграда, остане забележено како се развијало питање дечје заштите у Београду, а нарочито питање подизања дечјег летњиковца У Београду. 7 октобра 1903 године на предлог д-р Вукадиновића оснивача Друштва за чување народног здравља, одлучено је да се у Кошутњаку за београдску сиромашну и слабуњаву децу подигне летњи санаторијум. Поред предлагача буде одређен да се о санаторијима брину Д-р Рибникар и потписаги, и они после неколико недеља изиђоше са конкретним предлогом: да се на првој узвишици при улазу од главног друма у Кошутњак подигне први дечји павиљон као Летњиковац за слабуњаву београдску децу. Кошутњак је у то време био понуђен и предат Његовом Величанству Краљу Петру

на уживање и овај дошавши први пут у средину главног одбора Друштва за Чување народног здравља 15 новембра 1903 године својим потписој ^ на записнику ове заиста свечане седнице утврди и усмену мало час дату реч: да потребно земљиште у Кошутњаку подарује за грађење Летњиковца. за слабуњаву београдску децу. Рано пролеће 1904 године употребљено је да Београдска општина на молбу Друштва подигне први Павиљон дужине 15 метара а ширине 6 метара, како би се деца у случају непогоде имала где склонити и где би ручавала. Иза павиљона подигнута је одмах од најлакшег материјала кујна са још два одељења, једно за оставу а друго за становање послуге, која је остајала и преко ноћи да чува друштвено имање. Лето 1904 било је прво годиште Летњиковца. У првом почетку похађало је Летњиковац само 25 деце месечно. Уплата је износила 50 пара дневно а за превоз трамвајем до Топчидера наплаћивано је 3 динара месечно. Нас трајица, д-р Вукадиновић, д-р Рибникар и ја, имали смо као општински лекари бесплатне трамвајске карте и ми смо их заиста употребљавали, јер није прошао дан а да сва тројица нисмо били код деце у Кошутњаку. 1906, под уредништвом новоизабраног претседника Друштва проф. д-р Милана Јовановића—Батута, почиње да излази друштвени орган „Здравље" који још и данас излази. Из првих бројева „Здравља" вадимо врло важна обавештења о раду у Летњиковцу, које ћемо ми у најкраћим потезима овде навести: „Прошлог лета (1906), била је већ друга година, како је „Летњиковац за слабуњаву децу у Топчидерском Кошутњаку" примио слабуњаву и неразвијену престоничку децу, да се уз добру храну и другу негу, игром и забавом на чистом и свежем ваздуху а под надзором лекара, опораве и ојачају. Успеси у томе правцу били су и ове године доиста сјајни. Публика се тој установи толико одазвала да се половина пријављене деце због скучена простора у зградама није могла примити. Око 90 деце провело је лето на пољу, и сва су се знатно поправила, тј. добила су и тежином и свежином. Било их је која су се одмах пр-