Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 671

као што предвиђа наш Устав, са широким самоуправама, ми налазимо, да би сви самоуправни закони требалп да имају међусобне повезаности и једнообразности. Нама је споредно, и ми ту не правимо питање, да ли ће се прво донети Закон о бановинским самоуправама, или ће то битп Закон о општинским самоуправама, главно је, да ти закони треба да одговарају савременим потребама градова, а боље је, да један закон буде добар, па макар се и доцније донео, него да има празнпна, које се, као што и сами знате, доцније врло тешко исправљају, јер је много теже исправити недостатке и грешке, него донети један добар закон. Кодификација нашег самоуправног законодавства треба да буде једнообразна, са тачно предвиђеном надлежношћу појединих самоуправпих тела. После свршеног уводног говора г. др. Крбека, секретар г. Дане Шарић, сенатор града Загреба^ поднео је извештај о раду Управе Савеза Градова у прошлој години, из кога ее види да је наш Савез Градова врло снажно и успешно развно своју делатност на свима пол>има комуналне политике. (Услед ограниченог простора у овоме броју извод извештаја о раду Савеза градова објавићемо у идућем броју нашег часогшса). Извештај секретара као и благајника г. др. Богдановића, сенатора Загреба, затим извештај претседника Надзорног одбора г. Васе Исаиловића, градоначелника Панчева, и предлог. буџета за 1932 годину, једногласно су усвојени. Исто тако конгрес је једногласно прихватио и одобрио сва решења донета на Пленарном скупу градова, одржаном један дан раније у манастиру Матке. Решено је да се идући конгрес Савеза одржи у Новом Саду. На крају конгреса одржао је г. инж. Јосиф Михаиловић, претседник Скопља, једно врло лепо и интересантно предавање о улози градова у електрификацији Југославије, које ћемо предавање у изводу објавити у идућем броју нашега часописа као чланак — студију г. инж. Михаиловића. Предавање инж. г. Михаиловића поздрављено је са најтоплијим одобравањем и једном живом дискусијом, која је још једном више показала да је проблем електрификације значајно питање за све наше градове. * Конгрес Савеза Југословенских градова донео .је, на крају свога рада, резолуцију, коју ће претседник Савеза градова предати Краљевској Влади. У овој су резолуцији између осталих, и ове тачке: „1) Скуштина Савеза Градова, одржана дана 2 октобра 1932 год. у Скопљу, усвојила је у целости преставку, коју је по предмету новог закона о градовима израдио и Краљев-

ској влади поднео Пословни одбор Савеза Градова са своје седнице, која је одржана 25 јуна ове године у Загребу; 2) Скупштина Савеза Градова, стојећи на гледишту, да се градови могу тек по напредним и најширим самоуправним основама закона о градовима развијати, онако како то тражи не само њихов животни интерес, него специјално, интерес и читаве државе, а градови су у држави жаришта читавог културног и економског напретка, наглашава потребу што скоријег доношења таквог закона^ ко.јим би' се омогућило остварање многобројних задатака градова. Како се слободна делатност градских општина у горе описаном правцу неможе замислити без сигурне базе основних градских финансија, истиче скупштина Савеза Градова неминовну потребу доношења таквог модерног закона о самоуправним финансијама градских општина, који ће им омогућити да на свим пољима комуналног рада развијају све своје снаге, како би могли радити у интересу своме и државе. 4) До доношења Закона о самоуправним финансијама потребно је да остану и даље на снази сви досадашњи градски приходи, као нарочито трошарине, најмање у својој данашњој висини, најамни ватрогасни прирез (филир) и слично, и с тим у вези да се на општине не стављају никакви нови терети, а нарочито да се за идућу годину одложи извршење Закона о јавним болницама, у погледу доприноса градова о издржавању државних болница, и коначно, да се на све набавке општина, које се врше у социјалне, санитетске и саобраћајне и ватрогасне и остале јавне потребе, не наплаћује порез као на уксуал; 5) Савез Градова сматра за потребно, да се што пре донесе јединствен закон о пожарницима у целој држави; 6) Правилно решење питања електрификације државе од првокласног Је значаја, како за државу тако и за градске општине. Зато Савез Градова моли, да се што у краћем времену донесе Закон о електрификацији државе. Хитност тога закона је оправдана и тиме, што разни домаћи и страни приватни капцтал жели искористити данашње несеђено стање у питању електрификације и то на штету градских општина и грађана. Тај капитал жели искористити даиашње несређено стање у питању електрификације и то на штету градских општина и грађана. Тај капитал настоји, да стекне преко електрификације државе нове концесије или да продужи старе. Моли се Краљевска Влада, да свако овакво искоришћење онемогући, било неодобравањем таквих концесија, било давањем директне помоћи појединим општинама, кад ове то затраже."