Општинске новине

Стр. 700

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

и грађевинске прописе, могло приступити правилном раду на уређењу Београда. И ако се гшшло правилним путем одмах у почетку, да се на основу међународног конкурса добију главне идеје како треба Београд уредити, додније је рад упућен са свим погрешним путем те се зато на време није израдио потпун генерални план Београда, нити су се за онај израђени део у границама старог грађевинског реона, израдили савремени грађевински прописи, да би се колико толико дао добар правац за уређење главног дела Београда, који је тада још и могао да се боље уређује и изграђује. Међутим на томе се није правилно радило и оставило се да се и у самом том главном делу Београда подижу зграде које су се изграђивале само за спекулацију, не водећи рачуна ни о основним хигијенским условима а камоли о удобности грађана, то је допринело да се стварају насеља као што су: Јатаган и Пиштољ мала и Шпорет мала. Сви покушаји који су вршени у правцу правилног рада на уређењу Београда нису могли успети јер није било једне добре базе на основу које ће се рад отпочети, нити је било одређеног програма шта се има радити и како урадити. Сад је новим Грађевинсим законом, правилником о извођењу регулационог плана и општим упутствима за израду Уредбе и Грађевинског правилника утврђен ред шта се све има радити, како се има радити и рок у коме се сви послови одређени Грађевинским законом имају свршити. У овом погледу више не може бити лутања и бесциљног рада, као што је до сада био рад на изради регулационог плана и разних пројеката, на изради правилника и уредаба о извођењу генералног плана. Сад се мора израдити потпун генерални регулациони план Београда и Уредба о његовом извођењу, по одредбама Грађевинског закона, Правилника о изради регулационих планова и Општим упутствима за израду Уредбе о извођењу регулационог плана. У исто време Општина треба да приступи и изради Грађевинског правилника као трећем делу уређајних основа, такође по новом Грађевинском закону' и Општим упутствима за израду Грађевинског правилника на основу њега издатим, чиме се завршава главни рад Општине по Грађевинском закону, а који је стављен у дужност Општини, да би се по завршетку овог рада Општина могла користити у потпуности новим Грађевинским законом. 2. Израда Грађевинског правилника По § 6 Грађевинског закона, Грађевински правилник за град Београд треба да одређује према месним приликама и потребама а сходно одредбама овог Закона: 1) најмање површине градилишта и размер искоришћавања према врсти насеља; 2) најмање дужине фронтова појединих градилишта на улицама и трговима и међусобну удаљеност зграда у двориштима;

3) положај дворишта и светларника, као и величину светларника и њихов однос према озиданим површинама; 4) прописе о извођењу појединцх елемената зграда и других грађевина и у опште одредбе о техничким, хигијенским, естетским и безбедносним условима за све врсте грађевина; 5) заштиту суседних односа, јавних предмета и налазака (ископина); 6) ближе одредбе о организацији и дужности Грађевинског одбора, давању регулационих и нивелационих линија и надзору над грађењем. Према овако одређеним прописима, Грађевински правилник за град Београд треба да садржи напред одређене прописе који ће важити и по којима се имају управљати све власти и заинтересовани грађани. Да би се олакшао рад на изради Грађевинског правилника Министарство грађевина прописало је Општа упутства за израду овог правилника и по којима Општина града Београда може да приступи одмах раду. Ова Општа упутства, како је напред поменуто обнародована су у „Службеним новинама" 22 јула 1932 год. бр. 166—ГХХШ—489. а као засебна књига оштампана за.једно са Грађевинским законом и осталим прописњма и расписима по овом закону у засебну књигу: Грађевинско законодавство 1—4.*) По овим прописима Општина треба сад да отпочне са прикупљањем података и решавањем питања која су стављена Грађевинским законом. Овај рад треба да се ради у вези са израдом регулационог плана и Уредбе о његовом извођењу пошто су ова питања у вези са Грађевинским правилником и Уредбом о извођењу регулационог плана. Као најважнија питања која се имају решити јесу следећа: а) Најмања површина градилишта Поред одређења границе регулационог нлана и грађевинског реона, ужег и ширег, о којима је говорено у бр. 8 и 9 Београдских општинских новина, потребно је одредитн прописе о градилишгу изложене у чл. 2—10 Општих упутстава. Према овим прописима треба да се према утврђеној грађевинској зони — врсти насеља — одреде најмање површине градилишта за које су дате најмање мере, које служе као основа за одређивање површине градилишта а према месним и теренским приликама и потребама појединих грађевинских реона, грађевинских зона и појединих улица. Тако, као мерило за одређивање најмање површине градилишта могу се по чл. 3 Општих упустава узети ове до сад за праксу врло погодне новршине: 1) за густо насеље најмање 300 м 2 ; 2) за средње насеље најмање 360—400 м 2 ; 3) за ретко насел^е најмање 480—600 м 2 ; *) У издању графичког уметнчког завода ,,Птанета", Ус^очка 8 Београд.