Општинске новине

С гр. 702

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

За Београд је нарочито важна одредба по којој се могу уски и дугачки плацеви, који немају довољно ни дужине лица — фронта ни површине за изграђивање спајати уједно градилиште, које ће имати довољно површине за изграђивање и дужину лица, ако се постигне споразум за заједничко зидање. Размер искоришћења површине градилишта, која је потребна за грађење, према неизиданој површини која има да остане слободна за баште, дворишта и у опште за извор светлости и чистог ваздуха, има се у главном утврдити обзиром на врсту насеља и висину зграда као и густину грађења у унутрашњости дворишта, према напред датим мерама. Овај размер искоришћења треба да се доведе у везу са висином зграде и слободном неизграђеном површином градилишта а приближно по следећој шеми. (Види шему на идућој страни). г) Висина зграда Општим упутствима у чл. 6 дате су опште одредбе о одређивању висине зграда у улицама, које се морају одредити за сваку улицу посебице а према ширини улице и врсти насеља у којима се улица налази. По § 15 Грађевинског закона, висина зграда одређује се према броју спратова утврђеном за сваку улицу посебице а према грађевинским зонама у којима се улице налазе. Тако је одређено: 1) У густом насељу, у споредним улицама, могу се подизати зграде са највише 4 спрата поврх приземља а у главним улицама и на трговима са највише 5 спратова. 2) У средњем насељу у споредним улицама, могу се подизати зграде са највише 3 спрата поврх приземља а у главним улицама и на трговима са највише 4 спрата. 3) У ретком насељу у споредним улицама могу се подизати зграде са највише 2 спрата поврх приземља а у главним улицама и на трговима са највише.З спрата. Од ових граница може се ч-инити отступање по § 16 Грађев. закона само код мунументалниХ грађевина и споменика где архитектура захтева нарочиту висину, и ако се тиме добија у архитектонском и естетском погледу. При одређивању висине зграда мора се водити рачуна о- висинама појединих спратова зграда које се одређују по § 30 Грађевинског закона према висинама просторија које се у зградама налазе. Тако је овим параграфом прописан најмање дозвољена висина појединих просторија: 1) За становање: у сутерену и мансарди 2.5 метра, у приземљу 3.00, у спратовима 2.80 а за домаћинске сврхе 2.25 метра. 2) За трговачке и занатли.јске радње, продавнице и пословне просторије и у опште у приземљу 3.5 метра,

3) За радионице и то: у сутерену и мансарди 2.80 метра, у приземљу 3.50 а у спратовима 3 метра. 4) За кафане и јавне локале у опште, у којима се људи дуже задржавају 4 метра. Отступања од ових прописа могу бити само за мале станове за који су дате нарочите олакшице и за висине у § 46 Грађевинског закона, по коме собе у овим становима могу имати и мању висину од прописане, но најмање 2.50 метра з у мансарди најмање 2 метра. Према овим мерама за висине просторија у појединим спратовима одређују'се висине зграда у појединим улицама а према врсти изграђивања за коју је улица, по Уредби о извођењу регулационог плана, одређена. Висина зграда у појединим улицама треба да буде највише толика колика је ширина улице, али у изузетним случајевима ова ширина може бити највише за 1 % пута толика, колика је ширина улице. Висина зграда на угловима, које су у улицама разне ширине, утврдиће се по широј улици. Прописима је одређено даље, како се имају рачунати висине зграда код разних случајева која V пракси могу наступити. д) Унутрашњост градилишта, двориште и дворишне зграде за становање, светларнпци и окна за проветравање Општим упутствима чл. 7—чл. 10 одређени су прописи о дворишту, зградама у дворишту, светларницима и окнима за проветравање као деловима унутрашњосги и градилишта. Тако је одређено да се зграде у дворишту могу подизати само у улицама у којима је то предвиђено регулационим планом и уредбом о његовом извођењу. У главним улицама и на трговима, морају се подизати зграде првенствено на уличној регулационој линији. У споредним улицама и другим које се одреде Уредбом о извођењу регулационог плана, могу се изузетно подизати зграде и у дворишту, ако укупна запремина тих зграда не буде већа од запремине зграде која се треба подићи на регулационој линији. Дворишне зграде морају бити удаљене од уличне зграде и међусобна удаљеност ових зграда може бити најмања и то: 1) у густом насељу 2 / 3 средње висине зграде са улице; 2) у средњем насељу за целу висину згране са улице. У ретком насељу зграде из дворишта не треба постављати, а ако се морају поставити, или су нарочитим прописима одобрене, могу се овакве зграде постављати на међусобном отстојању од најмање двогубе висине зграде са улице. Даље су овим прописима дате мере за најмање отстојање зграда у дворишгу, од суседних граница, о висинама зграда у дворишту, о подизању зграда на бочним крилима