Општинске новине

Стр. 728

ОПШТИНСКЕ Н О В И Н Е

се поред рада, поштења, без којнх би се штедња претворила у среброљубље, грабљење и отимање туђе имовине, у робовање новцу. За човеково лично и породично благостање штедња је од већег значаја него и најбрижљивији рад. „Много је лакше зарадити новац — вели мудро Смајле —- него научити како се новац паметно може да употребн. Није богатство оно што неко заслужи, него, богатство је начин, на који неко чува и троши оно што заслужи. . . . Уштеде могу бити ма како незнатне, оне ће ипак бити довољне да таквога човека начине независним." Овог преимућства штедње над радом свестан је наш народ и он је то изразио у својој мудрој пословици: „У радише свега бише, у пггедише још и више"! Штедиша обезбеђује будућност своју и своје породнце. Он штеди у младости, да би имао у старости. Он, према оној нардоној: „чува беле гаре за црне дане", за дане кад се више не буде могло или не буде имало где да заради, за дане кад тело клоне, обхрвено старошћу или болестима. Колико је људи у свету ко.ји су радом и штедњом од најобичнијих радника постали индустријалци или велики људи светског гласа. Да не тражимо пример у страним земљама и не спомињемо оне које Смајле у својој споменутој књизи наводи, задржимо се на онима из наше средине: Пупин, Коларац и многи други. Штедња — благостање нације; а штедиша јавни добротвор „Уштеђевине појединаца чине богатство или боље рећи благостање сваке нације вели Смајле. С друге стране распикућство појединаца доводи ка осиромашењу држава. 11рема овоме сваки сћ штедљив човек има сматрати као јавни добротвор, а сваки нештедљпв човек као јавни непријатељ" (стр. 4). „Штедише зидају куће — продужује Смајле даље, подижу магацине и воденице. Они набављају машине и алате за фабрике. Они граде лађе и шаљу их у далека светска пристаништа. Они гомилају своје капитале и граде жељезнице, луке читаве и пристанишга. Они отварају окна рудокопима за вађење угља, гвожђа и бакра и постављају пумпе у њима да их од воде очисте. Они дају радницима да рударство обрађују и тако дају повода за стварање безбројних послова и занимања. — Све је ово резултат штедлшвости. То је последица размишљања, умовања, које узима себи новац у помоћ и употребљује га или примењује на корисне сврхе. Онај који не штеди ништа нема никаквога удела у напердовању света" (стр. 11). Штедљиви људи су, дакле, добротвори нације због тога, што они својом штедњом доприносе економско-финансиском јачању свога народа, као целине, а тиме и народном благо-

стању. Али наше најбоље штедише — Илија Коларац, Сима Игуманов у Призрену, Лука Ћеловић и многи други — били су истински национални добротвори, јер су сву своју, с муком и великом штедњом стечену, имовину оставили своме народу! Колико штедња једног народа за међународне односе значи, видимо на.јбоље данас. Благодарећи на далеко чувеној штедљивости свога народа, Француска данас води прву реч у међународној политици. Штедња као национална врлина, трајна народна навика, намеће се не само са гледишта личног, породичног и националног благостања, него и са гледишта националне слободе и незавнсностп. Кроз штедњу народ се ослобађа од робовања туђинском капиталу и оног туторства које њега вечито прати. . . . Штедња ,је — етичко — васпитно средство „Штедња садржи у себи самоодрицање одустаЈање од садашњег уживања за рачун будућег, потчињавање животињских пожуда разума, она је предрачун, предвиђање и мудрост — вели Смајле на другом месту. Она ради за данас, али се брине и за сутрашњи дан. Едвард Дениен вели: .... Будућност знати није никаква врлина; али највећа је врлина знати се и умети за њу припремити (страна 10). Гете каже: „Главна је ствар да човек научи сам себе савлађивати (стр. 12). А штедња и јесте савлађивање себе, својих жел^а п навика. То је победа ума над срцем, вол>е над склоностима, духа над телом. Штедњом се јача воља, потпомаже уму да господари над срцем, тело потчињава духу, ствара добар и постојан карактер. Страним народима познат је значај штедње као етичко-васпитног средства, па се они зато и старају да своју децу тако рећи од колевке науче штедњи. Готово у целој Француској је, на пример, обичај да се сав онај поклон у новцу, који дете "приликом рођења добије од својих родитеља и сродника, уложи на детиње име у месну штедионицу. Дете се од најраније младости тако васпитава, да сваки каснији поклон у новцу улаже на своју књижицу. Ја сам својим очима гледао како дете са 2—3 франка и књижицом у рукама на путу до штедионице пролази покрај посластичарнице и главу на њих не окреће. Тада ми је у главу долазило питање: да ли би наша београдска деца овако поступила? И већина француске деце док дође до пунолетства има већ лепу своту, многа од њих обезбеђен мираз за удају или капитал за отварање радње, школовање и друго. По себи се разуме да деци у штедњи предњаче родитељи, дајући им тако лични пример. Штедљивост француског народа веома згодно илуструје, поред осталог, и овај пример: у време кад сам се ја тамо бавио млеко је одједном поскупило за два суа односно 10 сантима (око 22 паре). То је у париској штампи изазвало такву дреку и