Општинске новине

Наши ратни иивалиди примили су у Београду из руку Ш. В. Краља своју заставу

— Београд је бурно и срдачно поздравио инвалиде из минулих ослободилачких ратова•

Београд, варош која је и сама за време светског рата највише страдала, варош коју данас краси и Легија части, одувек је гајио култ признања и дубоког поштовања према онима, који су се борили за његову част, слободу и напредак, и који у тим тешким борбама постадоше наши национални хероји и наша народна жртва. Многи споменици, подигнути у свима крајевима Београда, у част и славу изгинулим борцима у ратовима за ослобођење и уједињење нашег народа, најречитије говоре, и вековима ће говорити, са каквом су се поштом и пијететом Београђани сећали оних, који ради њих и ради будућности њиховог града и своје животе положише! Шести новембар 1932 године, као велики историјски дан, када је у Београд дошло преко 15.000 наших ратних инвалида, да из руку свога Краља и ратног друга, Њ. В. Краља Александра, приме подарену заставу, остаће видно уписан на страницама светле историје Београда. На тај дан, из свију крајева наше Отаџбине, дошли су сви наши ратни инвалиди у своју престоницу, да у њој, за чију су част и слободу остављали на бојноме пољу своје делове тела, па чак и очњи вид, приме заставу из руку свога Краља, коју им је Он, у знак признања и владалачке љубави према њима, подарио. Тога дана Београд је, својом гостољубивошћу и срдачношћу, још једном показао да он не заборавља оне, који заслужују признање и поштовање; Београд је раширених руку и са отвореним срцем дочекао ратне инвалиде, најтеже живе жртве из минулих ратова. Бескрајна поворка ратних инвалида креће београдским улицама У недељу, 6 новембра, Београд је освануо искићен заставама. Још у рано, магловито јутро, београдске улице биле су преплављене Београђанима, који су поранили и заузели места, да што боље виде и да што срдачније поздраве оне, који се жртвоваше ради њих. Пред Инвалидским домом, тачно у 7 часова, био је заказан састанак инвалида. На зборно место инвалиди су хрлили са свију страна Београда, где су били отсели, у разноврсним и шареноликим живописним народним ношњама. Необично лепу и дирљиву слику пружали су инвалиди из Шумадије, Босне, Хр-

ватске, Далмације, Словеначке, Херцеговине, Во.јводине, Лике, Црне Горе и других покрајина, кад су, често испод руке Шумадинац са Словенцом или Хрватом, у народним ношњама, пролазили у поворци. Нешто после 8 часова огромна поворка инвалида, образована по групама Обласних одбора, са заставама и музиком кренула је на игралиште „Југославије", где се имало обавити освећење заставе. Тешки инвалиди вожени су у аутомобилима. Београђани бурно и одушевљено поздрављају инвалиде Бурни и одушевљени усклици и пљескање Беоргађана проламали су се улицама, кроз које су пролазили наши ратни инвалиди.

Њ. В. Краљ привезује своју траку на нову заставу наших ратних инвалида.

Многи од њих, својим тешким кретањем, изазивали су сузе из очију Београђана. Нарочито је био болан и тежак тренутак, када је поред Београђана пролазила група инвалида са габлом, на којој је писало: „Највеће жртве Отаџбине — слепи инвалиди." На челу ове групе кретао се познати потпуковник слепи инвалид г. Лујо Ловрић, кога је публика нарочитим симпатијама поздравила, кличући му: „Живео Ловрић"! Око 9 часова, и ако је свечаност била заказана за 11, игралиште „Југославије" било је већ препуно инвалида. Преко 15.000 осакаћених ратника било је растурено по играли-' шту. Према главној ложи, резервисаној за Њ. В. Краља, стали су чланови Средишњег одбора Удружења ратних инвалида, а лево и