Општинске новине

Комунална хроника:

Пленарна седница Савезаградова — Одлуке по питању састава буџета за 1933 год. —

Савез градова Краљевине Југославије, као врховни форум и центар за комуналну политику наше државе, одржао је на Сушаку 21 ов. м. своју пленарну пословну седницу, на којој су најдетаљније расправљана многобројна питања из комуналних финансија наших градова. Седници су присуствовали претставници свих наших великих градова, Београд је заступао по решењу Суда О. г. Б. г. Слободан Видаковић, референт О. г. Б. и отправник послова Савеза градова. Скупштини ,је претседавао г. Д-р Иван Крбек, претседник Савеза градова. Главни референт по питању буџетирања градова био је г Д-р Мил. Ламза (Загреб), а у дискусији учествовали су сви делегати. У својим говорима и рефератима нарочито су се истакли г. г. Д-р Бранислав Борота, (Нови Сад), Дане Цветковић (Сарајево), Д-р Хенкл (Осијек), Васа Исаиловић (Панчево) и др. Поводом ресонса г. Министра финансија, којим су издата упуства за састав буџета за 1933 год. сви су говорницн подвукли да је до крајњих граница могућности извршена разумна штедња у свима градовима још у буџетима за 1932 год., и да се даље у спровођењу штедње не би смело ићи у интересу просперитета и самих градова и саме националне привреде. Исто је тако подвучено да се плате и принадлежности општинских чиновника не могу више снижавати пошто оне данас једва одговарају минимуму стандарда живота једног културног грађана. А често су и испод тог минимума. При том, плате се општинских чиновника не смеју упоређивати са платама државних чиновника, пошто они не уживају ни једну од оних бенефиција, које су дате држ. чиновницима. (повластица на жељезничкој вожњи, у бањама и лечилиштима, ванредне награде као дневнице у комисијама итд.) На крају врло обимне дискусије, решено је да се сви градови при изради својих буџетаза 1933 год. имају придржавати и технике, и форме, и величине својих буџета из 1932 год., пошто се једнообразно буџетирање не може реализовати све док се не донесе Закон о самоуправним финансијама. Пошто су формулисане и све остале одлуке овог радног скупа Савеза градова, изабрана је специјална делегација, која ће посетити Претседника Владе и господу министре Финансија, Унутрашњих дела, Трговине и индустрије и Социјалне политике и изложити им жеље и гледишта Савеза градова на сва животна питања наших градова, а нарочито на проблем самоуправних финансија, по коме ће се питању одржати ових дана у Мин. финансија и једна специјална конференција између изабраних делегата Савеза градова и стручних претставника Министарства. У ову делегацију ушли су г. г. Д-р Иво Крбек, Д-р Дане Шарић и Д-р Милан Ламза (Загреб), Добр. Богдановић и Слободан Видаковић (Београд), Д-р Динко Пуц (Љубљана), и Д-р Бранислав Борота (Нови Сад). Исто тако изабран је и један стручни финансијски комитет, у који су ушли стручни, финансијски претставници Београда, Загреба, Љубљане, Са-

рајева, Новог Сада, Сплита, Сушака, Скопља и Цетиња. Као резултат свих донетих одлука ове значајне седнице, уследила је следећа резолуција: „Узевши у претрес распис Министарства финансија Бр. 1110 VII од 30 септембра 1932 године усваЈа Пословни Одбор Савеза градова следећу резолуцију: 1) Савез градова сматра да је што већа једнообразност у саставу општинских буџета додуше потребна, али држи, да ће се она у пуној мери, како го тражи распис Министарсгва финансија, моћи постићи тек онда кад стану на снагу нови закони о општинама и градовима, односно и закон о самоуправним финансијама. Прилике у појединим данашњим правним подручјима наше Краљевине показују још врло велике разлике, које не допуштају принцип јед нообразног буџетирања а у тим разликама још се нарочито истичу градови са опште управном влашћу првог степена. Поред тога је поменути распис општинама прекасно стигао, да би се већ у буџетима 1933 год. могао провести, а коначно би се могло још што шга изменити у шеми буџета, како је предвиђа » споменути распис. Ово би било у интересу општина и градова, а не би било нимало противно интенцијама Министарства. Зато моли Савез градова Министарство финансија, да одложи примену упутстава до доношења јединствених закона о општинама и градовима као и закона о самоуправним финансијама, а након тога да се колаборацијом између нарочито одређених органа Министарства финансија и делегата Савеза градова утврде основни принципи на основу којих ће се имати да донесу прописи о једнообразности у саставу општинских буџета. Савез градова уједно моли надлежне власти, да до коначног решења ове претставке упућују на надлежност Министарству финансија све иначе уредно састављене буџете као и да не буде у њима у свему поступљено по упутствима садржаним у распису Министарства финансија бр. 11101УИ-1932 год. 2) Савез градова признаје да је у данима гешке кризе, која још увек влада у нашем привредном животу, безусловно потребна разумна штедња у газдовању државе и самоуправних тела, али је исто тако уверен да се штедња може спроводити само до неких граница могућности, преко којих она престаје да служи оном циљу који јој се у садашв>е време намењује, те може још више да шкоди у привредном животу и да уроди још већом неупосленошћу, том најтежом и најопаснијом последицом економске кризе. Зато Савез градова сматра да би принцип потпуног елиминисања свих инвестиција требало ублажити, и допуштр.ти барем неке врло потребне инвестиције које се могу покрити без већих сметња у општинском газдинству како би се неупосленост