Општинске новине

Стр. 742

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

заузимањем чланица успео је да из личних извора обуче 45 већином школске деце, где су на хаљинама женске деце вредне учитељице школе Ћирила и Методија госпође: Софија Живковић и Олга Анђелковић примениле мотиве Косовског веза. Помогле смо у натури и у новцу једног сиротог оболелог радника са петоро нејаке деце. За ово време приређене су две забаве,једно забавно вече и један кермес које су биле доста посећене што је доказ да становништво овога краја уме да цени рад Кола Српских Сестара. Овај одбор приликом свога конституисања а налого свакоме почетку имао је да прође кроз фазу многих перипетија, да су социјалне раденице одбора и по цену својих материјалних жртава неуморно радиле на што скоријем оснивању обданишта пошто су то себи биле поставиле још првога дана у задатак. Делатност овога одбора прошириће свој делокруг рада и на здравствено културном и соци.јалном васпитању жене на селу кроз своја предавања у погледу најелементарнијих појмова из области хигијене, чувања народних обичаја и одела и третирањем рационалне штедње непотребном фактору сељачког благостања што се најуспешније може спровести отварањем домаћичког течаја на овоме крају, на домаку више села како би се што боље васпитале жене са села. Нека је хвала Богу и добрим људима, основано је и данас освећено и толико преко потребно Обданиште за сироту децу на насељу

Краља Александра Првог које са данашњим даном почиње свој рад. Говор г-ђе др. Атанацковић—Маринчевић од присутних је топло поздрављен, а нарочито је г-ђа д-р Маринчевић бурно поздрављена кад је изјавила да се прима за бесплатног лекара Обданишта за све време. После г-ђе др. Маринчевић говорио је претседник Друштва за улепшавање Овога краја г. Ж. Девечерски. И име Београдске општине говорио је г. др. Мане Трбојевић, који је изјавио, да ће Општина Обданишту пружити сваку помоћ и потпору. Управни одбор сачињавају ове госпође: претседница Драга Јаћимовић; потпретседница др. Радмила Атанацковић—Маринчевић, лекар; друга потпретседница Дана Марковић; секретар Олга Анђелковић, учитељица; благајник Манасија Станковић; чланице управе су г-ђе: Наста Здравковић, Милева Савковић, Мица Грбић, Јованка Каракашевић, Зора Косановић., Султана Савић, Катарина Денић, Анђа Матић, Живка Ничиђ, Цвета Стојановиђ, Живка Вучиђевић, Перса Богдановић, Лепосава Лацковић, Десанка' Миленковић, Василија Павловић, Ружица Николић. У надзорном одбору налазе се г-ђе: претседница Александра Девечерски; секретар Софија Живковиђ, учитељица; и чланице, г-ђе: Јела Коциђ, Емилија Никиђ, Јонта Лукић, Аница Црвенић—Величковићка, Јелена Кујовић и Јелисавета Аврамовић. Захваљујући овим вредним и агилним госпођама, многа сирота мајка мођи ђе без бриге да оде на посао, јер зна да се има ко бринути о њеном детету, а многа деца за то време у овим госпођама нађиђе своје мајке, које ће се старати о њима.

Београд добија нове паркове дрвореде и заштитне шуме — Нови парк код Народне скупштине и нови паркови на периферији. — Пошумљавање непосредне околине Београда. — Проширење Калемегдана. — Улични дрвореди и баштице. — Игралишта и школска дворишта за децу —

Предратно изграђивање Београда по врло оскудним грађевинским прописима, без великог обзира на захтеве модерне урбанистике, превидело је многе виталне потребе једног модерног велеграда. Послератно нагло изграђивање престонице, које је ишло куд и камо брже него ли грађевински прописи за његово регулисање, још су више заоштрили те празнине. По сили економских прилика и стварних животних потреба, изграђивање Београда нагло је прелазило границе атара и границе планова. Тамо се зидало без нотребних одобрења, без плана и без обзира на многе институције од општег интереса, без којих модеран град не бе смео да буде. Кад су најзад такви ново изграђени и произвољно збијени комплекси насеобина постали саставни део Београда, онда се тек увидело колико им недостаје, да би заиста могли претстављати насеобине једне добре, здраве и хигијенске велеградске периферије. Становницима нових периферијских насеља Београда, који су пристизали .један по .један, имали су природну тенденцију да се збију један до другог, због лакшег свладавања многобројних неугодности неуређеног краја заједничким силама. Али, наравно да су услед тога заборавл>ени слободни простори, неопходни једном модерном градском насељу за паркове, тргове и друге јавне институције. Најзад земЛ)Иште за зидање било је драгоцено, јер се или отимало кришом, ноћу, на брзину (Јатаган мала, Прокоп итд.), или је куповано од појединаца (на пр. Маринкова бара), којима сигурно није падало на памет да жртвују бесплатно велике ком-

плексе за опште добро насеља. Општина није била у стању да помогне, јер су се та нова насеља подизала често ван атара саме Општине, или није било грађевинских прописа на основу ко.шх би се извела регулација, или су пак саме станбене прилике онемогућавале енергичну интервенцију. * * * После рата Београд је загечен у врло оскудном стању са парковима н зеленим засађеним иовршинама. Било .је свега 23 и по хектара паркова, што је претставл.ало управо немогуђе мали простор према величини града. Београд је био без својих плуђа, са свима штетним последицама, које из тога произилазе за једно велико градско насеље, које је џиновским темпом почело да се шири. Од ових 23 и по хектара паркова, сви су били примитивно обрађени, а пбд флором је било 17 и по хектара. Велика потреба изграђивања и подизања запуштеног и ратом норушеног Београда није дозволила, да се одмах обрати пажња парковима, и на том пољу није апсолутно ништа урађено све до 1922 године. Но и после тога радови су били незнатни, све до 1930 године, кад је Београдска општина, преко свог Отсека за паркове, приступила много интензивнијем раду, нарочито израженом у 1931 и 1932 год. Од 23 и по хектара једино примитивно обрађених паркова, данас Београд има 53 и по хектара паркова, од којих су само 12 хектара обрађени примитивно, а 21 и по хектар модерно. Под флором су