Општинске новине

Арх. Ђура Бајаловић

Ка старом српском стилу...

Редакција одличног часописа „Београдске Општинске Новине" дошла је на једну лепу идеју, да преко свога часописа поведе реч о архитектури Београда. У томе циљу она се прво анкетом обратила на нас архитекте. Идеја је, као што рекох, лепа и за сваку похвалу, јер се код нас тако мало расправља о архитектури, док се о другим уметностима — сликарству, скулптури, музици, драми врло често расправља путем штампе и иначе. Колико је то расправљање и критиковање корисно — разуме се под условом да је објективно — и колико утиче на интересовање публике и развијање њеног укуса — није потребно нарочито доказивати. С тога ми ову иницијативу од стране „Београдских Општинских Новина" примамо и радо јој се одазивамо. Редакција нам је поставила ова три питања: 1) Шта мислите о данашњим фасадама новоподигнутих зграда после рата у Београду? 2) Опажа ли се какав напредак у изградњи лепших фасада? 3) Према садашњем архитект. изгледу и садашњим грађевинским могућностима у коме правцу треба упутити будући архитектонски изглед престонице? Пре него што бих прешао на одговоре на горња питања нека ми је дозвољено да учиним једну малу напомену, наиме: да вредност и лепота једне грађевине не зависи само од њене фасаде, него и од њеног унутрашњег распореда — удобности — као и од тога колико она задовољава хигијенске услове. Према томе, не треба изгубити из вида да ће овде бити реч само о спољњем изгледу грађевина. Не узимајући у обзир за сада сам стил, у послератном Београду има доста грађевина са архитектонски исправно решеним фасадама. То је сасвим природно кад се узме у обзир факат да у послератном Београду има више од педесет архитеката ван државне службе, у приватној пракси — међу којима има врло способних и талентираних — док је у прератном Београду био један архитекта, који се бавио искључиво приватном праксом. То је био покојни Милан Антоновић и једно краће време арх. биро Станојевића и Гачића.

Разлика у броју је огромна и сасвим је разумљиво да ће се у већем броју наћи и више способних и талентованих. Један плус послератних фасада је несумњиво и много бољи материјал од кога се оне после рата израђују. Ми данас у Београду имамо фасада од правог камена, има их од вештачког камена, од теранове и сличних смеса, док су фасаде предратних грађевина биле искључиво од малтера. Разуме се да бољи квалитет материјала знатно доприноси бољем изгледу самих фасада. Што се тиче самог стила послератних фасада може се рећи да влада велика разноликост и шаренило. Неки нарочити правац се не

Двор Н>. В. Краља на Дедињу

осећа, оригиналности нема, те због тога држим да Београд не може бити много интересантан за странца. О овоме ћу опширније говорити када будем одговарао на треће питање. Ред би био да именујем фасаде које сматрам за правилно архитектонски решене. Изјављујем да ми је немогуће набројати их све, него ћу поменути само оне којих се свако може лако сетити. Прво оне које су израђене у старим стиловима: главни ђенералштаб, географски институт у граду, Министарство трговине и индустрије, Двор Њ. В. Краља на Дедињу, Јадранско подунавска банка, Банка франкосерб, Југословенска банка ^града „Асигурациони генерали" на Теразијама, зграда г.