Општинске новине

Стр. 772

ОПШТИНСКЕ Н О В И Н Е

ком поратних прилика, и она ће за увек ишчезнути, остављајући за собом трагове у којима-ће будући нараштаји јасно видети сву безначајност духовног живота поратних Београђана, из кога је уметност била потпуно искључена. . . ,,Према садашњем архитектонском изгледу и садашњим грађевинским могућностима, у ком правцу треба упутити будући архитектонски изглед престонице?" Далеко је од нас помисао да је уредништво „Београдских онштинеких новина", постављајући горње питање, хтело довести београдске архигекте у непријатан положај, али морамо признати да нам је врло тешко, према садашњем стању архитектуре, дати тачан одговор. Проблем савремене архитектуре је врло компликован и од општег интереса. Њиме се, већ деценијама, баве не само наши,

него и архитекти свих културних народа. То је један од оних врло важних проблема савремене цивилизације од чијег решења ће у многоме зависити будући изглед престонице. Наше је доба прелазно и, као и све прелазне епохе у историји, оно нема свој специфични стил. Архитектура коју смо добили у наслеђе од својих отаца не задовољава данашње потребе; оно што нам пружају модернисти—кубисти под етикетом „моредни стил" још је врло далеко од праве архитектуре. Према томе, београдски ће архитекти, хтели пе хтели, бити принуђени — стварати архитектуру свога времена. Али, да би што пре дошли до позитивних резултата, потребно је да промене правац којим су ишли после светскога рата и да приступе, са више љубави и поверења, проучавању наше народне уметности. N05 ресћеб агсШ1ес1оп!чиеб Раг М. ТгНсћкоуИсћ, агс№{ес(:е

Бапз 1а сЈегшеге сћгаше ои сЈоигаше сГаппбез, по!те сарка1е а (ои1 а ГаИ сћап§е за рћузшпогше (1'а\'ап1; ^иегге. Беб пшзопеИез шос1ез1:еб с1е Вео§тас1 с!'аи1;ап (Израга1ззеп1; 1'ипе аргез Гаи1;ге, 1апсИз ^ц'а 1еиг р1асе оп ђаИззаћ с!ез ра1аЈз, еп уИеззе. Тоиз сез ра1ајз с!и поиуеаи Вео^гас! Јигеп! ћаИз с1'аргез 1е §'о01; с1и риђНс, роиг 1е^ие1 ГагсћИесШге ез1 1е зупопуше с!е 1ихе, е! с'ез! 1а 1а гајзоп роиг 1а^ие11е 1еигз Га^адез зоп!; сорјеез зиг с1ез з1у18 ^ш поиз зоп{ 1ои(; а 1'аћ е1гап§егз. II Гаи! гесоппаИге ^ие Вео^гас! а еи сЈапз 1а рег1ос1е сГаргез ^иегге ^ие^иез агсћћес1;ез с1е ^гапс! 1а1еп1. 1пзр1гез раг ГагсћИес1иге 1а р1из ђе11е е! 1а р1из 1о^ие, И сЈоппегеп! (1ез ђаИтеп1з ци! тегИеп! 1ез р1из ћаи!ез 1оиап§ез: 1ез ипз раг 1еигз зИћоиеИез, 1ез аиСгез раг 1еигз сЈе1а11б сћоЈзЈз, 1ез 1го1з1етез раг 1еигз с1е1аПз е1 1еиг епзетћ1е. Сез сопз1гис1тпз 1а зепагоп! сотте 1е теШеиг ехетр1е а дез ^епегаПопз (1'агсћ11ес1ез (1е Вео§га(1 <1апз 1еигз 1гауаих ?и1игз. Оершз ^ие1циез .аппеез сћег 1ез агсћПес1ез (1е Вео^гас! соттеп^а а зе сЈеззтег ипе 1еп-

Јепсе роиг 1е „з1у1е то(1егпе". без гергезеп1ап1з рои\'еп1 — Јез ша1п1епап1 — сопзМегег 1а У1с1оЈге сотте ас^шзе. Ма1з поиз зоттез регзиасЈ^з ^ие 1еиг 1гауаП а еи ипе таиуа1зе ЈпПиепсе зиг 1е с!еуе1орретеп1 (1е по!ге јеипе агсћПес1иге. ћез то(1егп!з1ез поиз оп! аррог1е (1ез ргос1ш1з е1гап§егз, роиг 1ез^ие1з 1е ђезоЈп п'е1аП раз ГаН зепПг. Роиг соп1еп1ег аи р1из уПе 1еигз сћеп1з потђгеих, 1ез агсћПес1ез тосЈегпез (1есогегеп1 1ез гиез с1е Вео§тас1 ауес ипе агсћПес1иге рпуее с1е зоп оп&та1Не. 1Чо1ге ероцие ез! 1гапзПо1ге, е1 сотте 1ои1ез 1ез ероциез 1гапз11о1гез сЈапз Гћ1з1о1ге, е11е п'а раз зоп з!у1е зресШцие. Б'агсћПес1иге ^ие поиз ауопз ћегПе (1е поз регез пе соггезроп(1 раз аих ђезошз ас1ие1з. Се ^ие поиз оГ1геп1 1ез то(1егп1з1ез — сиђ1з1ез зоиз Ге^иеИе „з1у1е тосЈегпе" ез1 епсоге 1гез 1о1п де 1а угаје агсћНес1иге. Бе 1оиС се1а 11 з'епзш1 ^ие 1ез агсћПес1ез с1е Вео^гас! зегоп! Гогсез а Га1ге паИге ГагсћПес1иге с1е 1еиг 1етрз. Ма1з, роиг агпуег р1из уПе аих гези11а1з розШГз, П Гаи! ци'Пз е1и(јјеп1 ауес р1из (1'атоиг е1 р1из <3е сопПапсе по1ге аг1 па1тпа1.