Општинске новине

3

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 775

је Београд још далеко да може доћи у ред градова који п по спољњем изгледу одговарају данашњим потребама и захтевима естетике и хигијене. Поред Јатаган Мале подигнута су нешто боља насеља око Цветкове механе, на Пашином Брду, иза Душановца ка Маринковој бари, на Бањичком и Топчидерском брду, Михаиловцу и Чукарици. Овакав начин грађења није вршен само од приватних власника већ је било таквих грађевина и од саме општине и државе, чије су новоподигнуте зграде биле подигнуте такође без икаквог стила и лепоте. Кад је прешла она прва општа навала зидања, која је трајала до 1923 г., и када је због промене курса динара наступио известан застој у зидању, отпочета је нова серија зидања у главном пробранијим зградама од доста добрих и искуснијих пројектаната, предузимача и радника. Од тог времена почела се обраћати већа пажња на саме пројекте и на грађење зграда и оне су извођене са много више и лепоте и укуса и у пробраном стилу. Поред подизања оваквих већих зграда, растурених по свима деловима Београда подигнута су и нарочито груписана насеља као што су насеље „Неимар", Професорска колонија, и отпочего населзе за чиновничке станове на Вождовцу. Ово су прва насеља у Београду, која се изводе по унапред одређеним и одобреним регулационим плановима и она претстављају једина места где има укусних и лепих зграда груписаних по извесном систему који унеколико одговара савременим принципима изграђивања насеља. Но док су овакве зграде почеле да се подижу у већој мери дотле општина није могла да регулише питање изградње Београда и да свуда утврди регулацију и одреди висину зграда за сваку улицу, већ је оставила да се у висинском погледу зграде подижу сасвим произвољно што је учинило да се и онај утисак који се добио од нових зграда уништио несразмером висине појединих зграда у истој улици. У осталом делу Београда подизање нових зграда од 1923 године дало је, нове зграде које су својим изгледом —■ фасадом, као и хигијенским и другим условима, далеко одмакле од оних послератних зграда што се може одмах и на први поглед видети. Ове нове зграде грађене су у извесном стилу али су оне тако помешане са старим и после рата подигнутим и то исто назадним зградама, да не дају неки особити утисак који би се добио новим насељима. Оваквих зграда има доста подигнутих по свима деловима околине Београда а нарочито на Дедињу и Топчидерском Брду. Подизање самих зграда, када се посматрају свака за себе, у последње време нарочито се одликују брижљивијом и лепшом израдом .фасада и то се јако примеђује скоро у свима улицама у којима су зграде подигнуте за последњих неколико година. Ово је нарочито приметно код груписаних насеља. У са-

мом главном делу Београда ове најновије грађевине нарочито падају у очи поред старих ниских зграда и нових одмах после рата подигнутих и оне јасно показују да се укус самих власника знатно изменио и да сад много више се полаже пажња на фасаду зграда него што је то раније било. Поред тога у последње време обраћа се већа пажња на удобност саме зграде за становање као и на хигијенске и безбедносне услове, што је добар знак за правилно развијање и изграђивање будућег Београда. Полаже се и нарочита пажња на

Кућа у Кнез Милетиној улици

избор пројектанта и предузимача што је такође од нарочитог значаја, јер се сад зграде пројектују зналачки и са укусом а и изводе се тачно по утврђеним плановима док се за многе зграде које су одмах после рата подигнуте то не може рећи. У погледу изградње лепших фасада запажа се знатан напредак нарочито последњих неколико година. Он се мора нарочито истаћи. Овај напредак је особито приметан код зграда грађених у савременом стилу, који се код нас почео одједном нагло развијати и одомаћивати. Ако би се подизање зграда продужило у овом правцу, као што је то било за последњих неколико година, Београд би добио сасвим други изглед и физиономију. Али како по свему изгледа Београд се не може више развијати, овако као што се досад по-