Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Сгр. 785

Такви прописи, даље, задиру у располагање приватном својином у толикој мери да, за данашње специјалне прилике, могу да имају и неповољне резултате, не само са гледишта сопственика, који се имају повиновати прописима, него баш и са гледишта грађевинске политике. Ради објашњења узећу један конкретан пример из ове године: Сопственик г. Н. има градилиште у улици Б. у Београду. Он намерава да подигне на томе градилишту нову зграду од приземља и спрата, јер за већу нема и не може имати потребних средстава, пошто се већ задужио. Општина не одобрава поднети план из разлога што је за ту улицу недовољан само један спрат, и саопштава сопственику да може само подићи зграду од приземља и два спрата. Да оставимо по страни положај споственика, па да поставимо једно чисто практично питање: да ли је боље допустити да на том градилишту још неколико година остане ружна и трошна страћара од ћерпича (допуштајући могућност да сопственик не нађе потребна средства за зграду прописане величине) и не допустити да се на место те страћаре сагради модерна зграда, или је боље потпомоћи уклањање тих ружних слика, допуштају и грађење нових објеката, па макар и са једним спратом мање? Питање, на које, признајем, одговор није лак.

Изглед једне зграде старог Београда из прве половпне прошлог столећа: без грађевинских прописа, без учешћа архитекта, са скромним средствима постизавани су добри резултати, не само појединачно него и као целина, V урбанистичком погледу

Из свега тога може се видети колико је тежак пут компромиса и још више: како је немогуће на старим, нездравим основама градити према савременим принципима.

Новосадска улица чини добар утисак због једнаке висине зграда, иако саме фасаде појединачно не представљају велике вредности Друга могућност била би у негативним одредбама којима би се директно забрањивало све оно што очигледно ружи изглед града. Те негативне одредбе у ствари могу да буду веома позитивне по својим резултатима. Ако узмемо да анализујемо шта све сачињава и шта све утиче на естетику једне градске улице, видећемо да није довољно водити рачуна само о фасадама. Врста поплочавања, (подсећам на наше приморске градове) одржавање чистоће, изглед превозних средстава, стубова за електричну мрежу, киоска, чекаоница, и њима сличних објеката, затим начин постављања фирми и реклама, њихова форма и изглед, постављање заклона од сунца, излагање појединих артикала ван излога (подсећам на улице Васе Чарапића и Краља Александра), и најзад уобичајени начин изношења столова пред јавне локале, који, поред других незгода, омета и пешачки саобраћај, — све то може на пролазника, на његово осећање за лепо, да утиче чак и више него изглед фасада. Шта вреди што ће Општина захтевати да фасаде буду подведене под извесне прописе, ако се и даље допусти да цео калкански зид буде претворен у какву неукусну рекламу, која боде очи на пола километра? Шта вреди прописати ниансе боја за фасаде, ако се буде и даље допуштало да 4*