Општинске новине

Арх. урбанист Драг. М. Поповић I Архитектура у Београду

Угледни званични орган и часопис Београда „Београдске општинске новине" посвећује овај свој број архитектури у Београду. И ако то нема карактер неког нарочитог јубиларног броја, број је ипак један опширан резиме података и идеја о Београдској архитектури и лепоти. Интелигентан странац, који се први пут скине са воза и уђе преко перона у Београд, посмаграјући га радознало до свог хотела кроз прозор такси-а, не може одмах да среди своје утиске. И ако му неко не објасни мало више о Београду, о његовој историји и развитку, он ће моћи шетати сунчаним улицама читава три дана и наилазећи на добре и лепо схваћене фасаде, многе ће му ствари остати за дуго нејасне. Разумети једну ствар значи добро је познавати и у архитектури много што шта и — опростити. Развитак Београда није сличан развитку осталих европских градова који су уживали у тихој еволуцији, који су имали свој непоремећен 5Ш1еђеп, и који су били поштеђени од толиких политичких и ратних трзавица. Ма да је уметност општа, ма да данас критике подједнако третирају сликарске радове разних земаља и оцењују их по једној скали рагИ рпз-а, правећи једину ниансну разлику само у схватању сликарског покрета, архитектура као примењена уметност у огромном делу, не може се мерити истим начином. И ако спада у ред просторних уметности она је, за разлику од других, највише условљена, па према томе тек кроз познавање тих услова може се доћи до неког одређеног схватања на који начин је треба ценити. Условљавање њено разним временским, техничким и социјалним разлозима, спутава многе иначе талентиране архитекте да не могу да се слободно крећу у својој замисли, рецимо онако како би се кретао један вајар у своме послу. На овом послу ретки су случајеви, било због недостатка поруџбина, било због финансијских услова, да један архитект може да „распева" свој таленат на даном објекту. Апсолутне слободе нема ни у једној уметности, али је архитектура та која је ужива најмање, тако да од свих уметника архитекте имају највише везане руке. Међутим та околност требала би да повуче много више признања и јаче поштовање према уметнику за једно архитектонски успело дело!

Уметности цветају онде где има благостања и просперитета, где поруџбине обилују и где се услед тога створи кадар уметника. Грчка архитектура благодари за свој развитак општем културном и економско-социјалном високом ступњу ондашње Грчке цивилизације; богаство и културно религиске прилике Египта дале су нам Египатску архитектуру; а да је она у дубокој и једној зависности од стања цивилизације и економског благостања, најбољи нам је доказ римска архитектура, која је престала тако рећи са даном пропасти Римског царства. Ново доба ни уколико није променило тај принцип. Јак ступањ цивилизације, економско благостање — који повлаче велике поруџбине — дају јаку и велику архитектуру. Ако се томе дода још да су градови у којима се она развија поштеђени од великих политичких и ратних трзавица, разумеће се зашто се један Копенхаген солидно изградио, зашто Париз има лепе перспективе и монументалне успеле зграде, зашто Берлин чисто (пе(:) изгледа; затим зашто Француске и Америчке приморске плаже имају лепе и богате виле а наша бања Вишњица нема ничега слично. Архитектура је могуће уметност која је највише Гаг1 роиг 1а ује т. ј. уметност живота ради. Обрнуто речено живот њу највише условљава, па је у уметничком погледу најбољи израз целокупног социјалног, економског и културног стања једног града, једне државе. Београдска архитектура исто тако преставља огледало целокупног нашег живота, социјалног, економског, културног, моралног. Нагло развијање Београда после рата, условљено чињеницом да је он посгао престоница велике Југославије, и фактом великих поруџбина из архитектуре које су настале услед тога, излучило је из себе масу архитектонских објеката, да одмах кажемо, разнолике вредности. Странац који се по Београду из туризма шеће, споменули смо већ, наилази на многе према његовом тумачењу, нелогичности и жали се да многе ствари не разуме. На првом месту му је потребно објаснити да су код нас урбанизација и подизање зграда били много јачи од администрације и да администрација није била, можда нажалост, у стању да је сустигне. Нагло подизање зграда, диктовано социјалним и економским усло-