Општинске новине

Б. Во.јиновић, Пеликан, сликар

Ф&.с@кЈ%€5 поратног Београда

Веран својој најранијој традицији, да су разне народности, отимајући се за његову доминацију утискивале на његово лице свој жиг, Београд је — изгледа — то остао и до данашњег дана! Ако пођемо од зграде до рграде, од палате до палате, да утврдимо један специифчни стил наше данашње престопице, ми то нећемо успети. Колпко зграда, толико стплова фасада. Исток и Запад; барок и Византија; све је то измешано. Изузимајући неколико државних зграда, ЗД" све остале не може се рећи да им лице носи нечега југословенског. Откуда то? Свакако што се је генерација која га је изграђивала, школовала код разних западних народа, а ваљда и зато, што су у његовом изграђивању учествовали па и данас учествују и многи странци. ДодаЈмо томе да су се и кућевласници у пуној мери дезаинтересовали за национални стил, па ће нам бити јасно откуда данас у Београду читав један калејдоскоп фасада. У будуће треба водиги рачуна о националном стилу, а да се то може најбољи је доказ неколико особитих фасада, па и архитектура зграда подигнутих у националном стплу. Како ће се то извести, питање је само постављања норми; а да је то преко потребно, није нарочито потребно доказивати баш с обзиром на моменат када се из Београда изграђује једна нова, снажна и велика држава, и када Београд има да буде жариште националног сунца чији сваки зрак има по један социјални смисао. Ко пажљивије студира фасаде београдских поратних зграда, уочиће је: ну врло банална новост: узидавање у фасаде појединих симболичних да кажемо фетишкпх објеката, изразе празноверних наклоности појединих кућевласника. Посматрач се мора негде насмејати, а негде и забринути. Па и поцрвенети. На фасадама београдских зграда данас можете видети н.пр. и овакве предмете: буре, казан, кеца херца, кључ, балон, псећу главу, топ, мртвачки сандук, роштиљ, и једну читаву казаницу за печење ракије. Случај је хтео, да се фасаде са знацима бачве, казана, балона и казанице стекну баш у центру (Призренска, Поенкареова, Теразије и Хартвигова) те странац добија импресију, да је наша престоница варош самих пијандура. Како је где решен

проблем између ових поетичних објеката и осталих делова фасаде, ствар је њихових пројектаната ко.ји се нису могли одупрети утицају празноверног кућегазде. Ако се једном код нас буду постављале извесне норме за фасаде, требало би узети у обзир и питање калкана лостојећих и будућих зграда. Трба одлучити да ли ће се и они естетично рсшавати или не; естетика престонице захтева да се и о томе поведе рачуна без обзира да ли ће доцније уз калкан доћи друга"зграда или не. Бар за оно врме док он стоји откривен, он мора бити естетично решен, а не као до сада да зјапи годинама празан и замалТерисан, те да даје широко поље фантазији ка-квог боградског молера који тамо ишара фреске од којих вас у сумрак страх хвата. И често пута те фирмописачке фреске, као „палма" гума потпетница, флаша „сунтола", кутија „ималина", итд. по димензијама су таквога облика да конкуришу брижљиво израђеној фасади а у многоме п потпуно је упропастс. Улица Кнез Михајлова, ко.ја има неколико врло лепих фасада, потпуно је упропашћена молерским сликама на калканима које толико дрече и боду очи, да се фасаде поред њих потпуно губе. Једна кутија „ималина" за обућу, на калкану једне зграде у улици Краља Милана толиких је димензија да пет пута надмашује националну купу кубета једне државне зграде, тако да се она од те кутије и не види/ Теразије су просто упропашћене разним молерским композпцијама по калканпма и разним неписменнм натппсима да то већ претставља право ругло. Изузетак чини само зграда Прашке банке, коЈа је свој калкан обрадила укусно у вези са целокупном фасадом и није допустила да по њему индолентни фарбари изводе своје мајмунлуке, ни од кога контролисане. Вароши по унутрашњости свега су овога лишене, и тамо влада већа хармонија између калкана и фасаде. Неправо је да Београд у томе чини изузетак, он који је дужан да зрачи напредак свуда око себе и да даје тон национално-културном стремљењу. Зато је кра.јње време да се о свему овоме поведе рачуна, јер каква нам буде фасада — лице престонице сада, такав ће нам бити образ прд потомством доцније!