Општинске новине

Сликарска хроника:

Изложба француске савремене ликовне уметности у Београлу Изложбу је отворио у присуству Њ. Вис. Кнеза Павла и Кнегиње Олге Министар просвете г. др. Раденко Станковић

Претставници француске савремене ликовне уметности отворили су своју заједничку изложбу уметничких радова, под покровитељством Њ. Вис. Кнеза Павла, великог љубитеља уметничких дела, у Уметничком павиљону „Цвијете Зузорић", на Малом Калемегдану, у Београду. Ову ретку уметничку изложбу, француских сликара и вајара, отворио је у присуству Њ. Вис. Кнеза Павла и Кпегиње Олге Министар просвете, г. др. Раденко Станковић веома бираним и ласкавим речима пријатељској нам земљи Француској и о њеним претставницима уметности, сликарима и вајарима, који су своје радове изложили на овој изложби, да нас упознају са својим савременим схватањима у ликовној уметности. Отварању изложбе, између осталих, присуствовали су и г. г. Најжар, француски посланик, Флидер, ч^хословачки посланик, Феранс, немачки посланик, мађарски посланик, пољски посланик, са својом госпођом, папски нунције Пелегринети, генерал Бошковић, Богдан Гавриловић, претседник Академије наука, Торихос, шпански посланик, чиновништво скоро свих посланстава, претставници Министарства спољних послова и просвете, као и велики број наших признатих књижевника и уметника. После Министра г. др. Станковића, француски носланик, г. Најжар, окренут Њ. Вис. Кнезу Павлу и Кнегињи Олги, одржао је овај говор: — За мене је велико задовољство што могу, после тако мало времена од свога доласка у Југославију. да утврдим да на терену уметности као и другим доменима, најсрдачнија, а могу казати и у највећој мери братска, сарадња уједињује у заједничком напору добре воље обеју земаља. Ваше Краљевско Височанство дозволиће ми да му захвалим што је изволело, не само да се прими покровитељства Изложбе, него и што'је пристало да пружи своје најшире учешће, стављајући на расположење чак и дела из своје сопствене колекције. Благодарећи генију неколико наших највећих мајстора, та дела чине част француској уметности свих времена, као и познавању и укусу онога који их је одабрао. Нека Ваше Краљевско Височанство и Њено Краљевско Височанство Принзеца Олга благоизволе примити овом приликом још једанпут израз најдубље захвалности од стране и меродавних и француских уметника. Свој говор г. Најжар завршио је овим речима: Височанство, Француски умегници знају за високо интересовање, тако живо и тако свестрано, које Ваше Краљевско Височанство гаји према уметности, а нарочито према француској уметности. Покровитељство које је Оно благоизволело указати овој мапифестацији за њих је снажан пострек. Осим тога, они би осетили врло велику радост када би их Ваше Краљевско Височансгво удостојило да буде Онај који ће их преставити и бити њихов тумач код југосло-

венске публике, отварајући лично Изложбу француске савремене уметности у Београду. Ниједан знак пажње не би могао бити драгоценији за њих и ја узимам слободу да у њихово име захвалим унапред Вашем Краљевском Височанству. На говор г. Најжара одговорио је Њ. Вис. Кнез Павле овим лепим речима: — Захваљујем Вашој Екселенцији на љубазним, за мене сувише ласкавим речима. Мило ми је што могу да поздравим, у исто време кад и Вашу Екселенцију, и једног представника уметничке Француске у личности г. Откера, који се решио на дуго путовање да би присуствовао отварању ове изложбе, за коју је толико учинио. Желим да му изразим нашу захвалност на његовој драгоценој сарадањи. Одавна је наша велика жеља да видимо једну изложбу француске уметности у Београду. Та жеља се најзад испунила и ми вам топло захваљујемо што сте јој изишли у сусрет. Немам претензија да говорим о француској уметности. Сликама и скулптурама које украшавају ове дворане није потребан коментар. Оне говоре саме за себе. Дозволићу себи, ипак, да привучем Вашу пажњу на једну колико упадљиву толико очевидну чињеницу: славна француска уметничка традиција је непрекинута већ много ,векова. Француска катедрала, Француска великих средњове.ковних скулптура. Пусенова Француска још живи. Мислим да не претерујем кад тврдим да је од краја XVIII века Париз постао уметничка престоница света. У Паризу се још данас рађају сви значајни покрети у области уметиости. Искористимо са усрдношћу и захвалношћу прилику која нам је пружена да се дивимо овој богатој жетви која нам је дошла из једне пријатељске и савезничке земље. Са великм задовољством објављујем отварање ове лепе изложбе. Говор Њ. Вис. Кнеза Павла присутни су топло поздравили. Затим су Њихова Височанства, у пратњи г. Министра просвете, Француског посланика г. Најжара и претседнице „Цвијете Зузорића" г-ђе Станојевић, обишли сва одељења, разгледајући изложбу. На овој изложби и Њ. Вис. Кнез Павле изложио је неколико уметничких дела из своје приватне збирке. Њ. В. Краљ Александар благоизволео је лично посетити 30 ов. м. ову успелу изложбу Француских уметника и разгледати је са пуним интересовањем. На изложби је било заступљено преко шездесет најбољих француских сликара и око 50 графичара, 20 вајара и око тридесет илустратора књига. Изложба је била отворена све до 31 децембра и била је одлично посећена.