Општинске новине

Арх. Бранко Максимовић

0 изградњи градских болница с ©€>зиром на ноеиЈе реформе

Недавно се говорило о грађењу Општинсек болнице у Београду. Било је речи и о грађењу болница из средстава неких корпорација и фондова. То је, уосталом, једна од најпречих потреба Београда јер знамо да београдске болнице не располажу са довољним бројем постеља ни за нормалне прилике, а да се и не говори о изванредним приликама. Према томе, питање грађења болница, или и посебних лечилишних комплекса у најширем смислу, намеће се само собом као један од прворазредних друштвених проблема данашњег Београда. * Познато је да су још у старом веку постојале нарочите зграде у којима су били смештани болесници. Тако се зна из писаних докумената, да су такве зграде биле код будистичких народа, затим у Персији и у Мексику пре доласка Шпанаца. Римљани су такође имали посебне зграде, „валетидунарије" у које су смештали болеснике. У то доба оне су биле намењене поглавито за сиромашне слојеве грађана, за болесне путнике или за рањенике из ратова. Осим тога постојале су и нарочите зграде у које су били издвајани болесници заражени кугом, колером и губом. У Средњем веку почиње црква да се брине о нези болесника, те се ови смештају по манастирима. Тако је у Флоренцији средином XV века било 35 болница, које су биле под заштитом цркве, међу којима се „Озре<1а1о сН 31а. Мапа Ииоуа" сматра за прву болницу хришћанске ере. Затим се и северне земље почињу угледати на Италију и по свим већим градовима стварају- се болиице. Постепено, нарочито под утицајем Реформације, болнице прелазе из старатељства цркве у руке световних, већином локалних власти. Но стање по тим болницама било је често веома рђаво. Због тога што су болнице у време епидемија бивале пренатрпане, смртност је достизала велике размере у њима. Тако је средином XVIII века у париском Нб1;е1-В1еи, где је по неколико болесних лежало у једној постељи, смртност достизала до 25%! У то време из Енглеске се почиње ширити нов покрет, који се убрзо шири по гра-

довима осталих културних земаља: напуштање дотадањег система затворених, великих зграда и стварање мањих засебних трактова, са више ваздуха и светлости. Прва болница која је раздвојена у четири засебна блока је 81. Ваг1:о1оте\У5-Нобр11:а1 у Лондону, саграђена 1730. Па ипак, требало је више од сто година да прође па да се сагради прва болница по павиљонском систему, НбрИа! тШ1:а1ге у ^тсеппез-у, која се састоји из два посебна двострука павиљона са по 300 постеља. Са павиљонским системом почиње систематско, научно изграђивање болничких зграда. Под павиљонским системом разуме се грађење засебних зграда са по неколико болесничких сала, приземних или на спратове, са просторима који су уз њих потребни. Павиљонска сала треба да је што слободнија, и да су јој бар две подужне стране слободне за прозорске отворе, да би се омогућило унакрсно проветравање и што потпуније осунчавање. У таквим салама смештено је од 16 до 32 постеље. Павиљони су извођени углавном на два начина: или су споредне просторије постављане поред оба чеона зида сале; или су све просторије груписане с једне краће стране. Први начин, где су споредне просторије раздвајане, отежава надзор, а осим тога болесничка сала на тај начин служи као комуникациони простор што је незгодно, док је болесничка сала по другом начину изолована и у миру. Када се поставља питање којим се принципима треба водити при пројектовању болница, може се рећи ово: Павиљонски систем појавио се као реакција на рђаво стање по болницама, које су биле смештене по затвореним, нехигијенским зградама. Међутим, нису ту биле криве само зграде. Захтеви за што више вазду ха одвели су у другу крајност: код павиљонског система зидови болесничких сала постају с п о љ н и зидови што за време врло ниских или врло високих спољних температура неповољно утиче на унутрашњу температуру. Осим тога потпуна раздвојеност па-