Општинске новине
Стр. 28
-Г-Т.Х1П— 1 О И Ш Т И Н С К Е Н О В И Н Е
згради (што је случај код мањих болница), онда се сматра да је најпогоднији облик основе издужен правоугаоник, а као најбоља ориентација — нравац исток-запад по дужој страни, тако да су сва болесничка одељења изложена непрекидној сунчаној светлости (преко 3000 часова годишње). Међутим, и ова ориентација има своју слабу страну у томе што јој северна страна остаје слабо искоришћена, а издужена основа повлачи за собом отежану унутрашњу комуннкацију и поскупљавање. Стога се код болница тежи за тим да се повећају осветљене површнне фасада а да се
По већим градовима, у којима се налазе и научни центри, болнице се изграђују као велики комплекси а поједина одељења се претварају у клинике које служе и научним сврхама. Као један од новијих примера.таквих комплекса могу послужити Мазагукоуу Оотоуу у Прагу. Код таквих великих градских болничких установа постоји организаторско и архитектонско подвајање на хируршко и медицинско одељење. Уз хируршко одељење, са операционим трактом као центром, прикључују се: женске клинике са породилиштем, клиника за уши, грло и нос, ортопедија и Рент-
Пр ојекат Народног санагоријума за туберкулозу на Шупљој Стени код Авале. Снимак модела. (Архитект: Стрижић)
притом скрати дужина. Да би се то постигло, основе се изводе у сложеним контурама: Т, Н, троугао, круг и друге комбинације којима се иде за повећавањем сунчаних страна а да се не иде много у дужину. Због скупоће земљишта по већим градовима и због скраћења комуникација, све се чешће прибегава повећавању спратова градских болничких зграда. Наравно ово повлачи за собом неминовно увођење дизалица. (Но овде треба скренути пажњу да се по америчким болницама цео вертикални саобраћај врши углавном дизалицама, а степенице служе само за случај нарочите потребе). Осим тога утврђено је, да је по градовима ваздух на висииама знатно чистији, и да је дејство ултравиолетних зракова тамо јаче. Најзад, у болницама са више спратова најлакше је извршити потпуно издвајање мушких од женских и извршити поделу на уобичајене класе.
генско одељење. Уз медицинско припадају, поред уобичајених просторија за унутрашње болести још и клинике: за нервне, дечје и очне болести, за туберкулозу и одељења за инфекцију, кожне и венеричне болести, Рентген и купатила. Затим су потребне следеће просторије: зграда за управу, за кухињу и за перионицу, за дезинфекцију, зграда за предавања, библиотека, апотека и простор за религиозне обреде. У болничком ареалу граде се станови за лекаре са касином, станови за особље, а у најновије време и спортска игралишта за реконвалесценте и персонал. Мало даље од главних зграда су просторије за патологију, физиологију и мртвачница. У погледу диспозиције важе ова начела: пријем болесника, управа, поликлинике треба да су код улаза; централан положај треба дати просторијама које су заједнич-