Општинске новине

Стр. 36

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

водених снага на седмо место. Остале земље иду овим редом: Сједињ. Америчке државе од 54 милиона Н? искоришћено 10.500.000 НР; Канада од 30 милиона НР искоришћено 3,570.000 НР; Италија од 8 милиона НР 2,500.000 НР; Немачка од 7 милиона НР искоиршћено 2,100.000 НР; Швајцарска од 4 милиона НР искоришћено 1,980.000 НР; Норвешка од 12 милиона НР искоришћено 1,820.000 НР; Француска је имала 1918 г. хидроуличких станица 870.000 КВ а термичких 320.000 КВ. Свега 1,200.000 КВ. У 1925 години производња се попела: Хидроуличке станице 1,263.260 КВ; Станице на угљу 2,953.550 КВ; Укупно 4,216.810 КВ. Док се хидроуличке станице повећале за ово време са 50% дотле термичке станице повећале су се са 900%. Ово стање упућује свакога на размишљање, јер за гориво ових термичких станица Француска увози сваке године угља за суму од 5 1 /? милиарди франака, а нафте и уља за 2.200 милиона франака. То је укупан годишњи издатак од 7.700,000.000 франака. Ово је натерало меродавне да начине један шири државни програм који има да обухвати ове принципе: 1. стварање моћних станица повезаних међусобом, 2. експлоатацију до максимума водених падова да се постигне што већа економија у гориву, и везивање ових великих електричних станица са великим станицама на угљу ради допуњавања енергије, 3. израдити мрежу високог напона које ће повезати главне електричне изворе, помоћи електрификацији железница и саобразити целу земљу у један моћан напајајући систем електричне енергије. У 1927 год. произведено је у Француској преко 11 милиарди квч. Велика Британија. У Енглеској електричне станице су у рукама локалних општинских власти 64 % од укупне продукције. У 1927 г. предузећа са правом распродаје било је 625 са 491 станицом које су дале годишње 8.750,000.000 квч. ОвоМе треба још додати 79 станица за железнице и трамваје са годишњом продукцијом од 1 г /2 милиарде квч тако да је укупна производња те године била 10.250,000.000 киловат часова. Ма да су наслаге угл^а у Енглеској неисцрпне и ма да је приватна иницијатива развијена до максимума, ипак су Енглези у питању електрификације њихове земље поступили скоро на диктаторски начин. То је једина земља која је искористила све своје водене падове.

Додуше нема их много, али укупно дају 375.000 коња и они су сви искоришћени. Главна електрификација земље имала би се извести подизањем великих калоричних централа на угљу у главним индустријским четвртима, затим везивањем водовима високог напона од 132.000 волта, спровели би се кроз целу земљу, више кругова, који би билл повезани међу собом. Овај програм имао би се извести до 1940 год. када ће се од 60 моћних станица добити капацитет од 11 ми лиона КВ са укупном продукцијом од 25 ми лиарди квч. Рачуна се да ће средња цена коштати од 0,94 пенса у 1926 г. спасти на 0.4 пенса од 1 квч. у 1940 г. тако да би просечна цена за све потребе у земљи изнела 1 пенс (у нашем новцу 1 динар квч). Интересантан је распоред произведене енергије према намени потрошње. За моторну снагу 68%, за осветлење и домаћу употребу 20%, за тракторе 10%, а за остало 1 %. Канада. 1926 године имала је око 5 милиона коњских снага са укупном продукцијом од 11 милиарди 911 милиона квч. После Норвешке највише троши квч. на 1 становника = 1830. Сједињене Државе. Прва електрична централа начињена је од Едисона у Њујорку 1882 године са капацитетом од 1.200 коњских снага. То је прва централа у свету. Она је потрошена на осветлење кварта у коме је подигнута. Годину дана доцније употребљен је у једној бакалници први мотор за млевење кафе. После 45 година производња електричне енергије попела се на 36 милиона коњских снага, од којих 24 милиона на угљу а 12 милиона на води. Укупна производња ове 1927 г. попела се на 75.116,000.000 квч од којих 2/3 са угља а 1/3 са воде. Три четвртине од ове енергије троши се на индустрију. Од 1913 до 1928 г. производња електричне енергије повећала се 6 пута за осветлење, а 8 пута за моторну снагу. Ову енергију дају 4400 електричних предузећа у ко.је је инвестирано 9% милиарди долара. Годишње за одржавање и проширење постројења троши се око 1 милијарда долара. Бруто приходи у 1927 г. од овог уложеног капитала износили су 1.783,000.000 долара. Чист приход био је 1.017,000.000 долара. Од укупног прихода осветлење је дало 1.075,000.000 долара, моторна снага 517,000.000 долара, електрификација железница 60 милиона долара. Водовима високог напона који иду од једног Океана на други и везују моћне хидроелектричне и термичке станице (сама Хуверова брана сада у конструкцији има да да 1 милион коњских снага, коштаће 165 милиона долара) допринело се да се електрицитет спроведе до најудаљенијих насеља по најјефтини-