Општинске новине

Стр. 56

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

више, а у групи непредвиђених и осталих прихода за 3,432.938 динара мање. У размаку времена од 1 јануара до 15 маја, Београдска општина имала је 118,207.093 динара прихода, док је било предвиђено 127,671.899 динара. Према томе, у поменутом размаку времена остварено је 92,58 % предвиђених прихода, а неостварено је остало 7,42%. У времену од 1 јануара до 12 маја 1932 године (прошла Општинска управа) утрошено је из буџетских сретстава динара 61,735.171, за 63,099.574 динара мање него што је предвиђено. Проценат утрошка износио је, према томе 49, 45%. Од 12 маја до краја новембра утрошено је 193,054.389 динара, за 5,802.270 динара (проценат утрошка 103,09%). Свега је за првих једанаест месеци ове године утрошено из буџетских сретстава динара 254,054.560, док је предвиђено 312,086.864 динара. Из зајма од 125,000.000 динара утрошено је за ових једанаест месеци 33,848.099 динара, а из кулучарине динара 1,636.899. Свега је од 1 јануара до 30 новембра утрошено 290,274.559 динара. Стање дугорочних зајмова Општине београдске код Државне хипотекарне банке на дан 1 децембра било је динара 117,527.230 (номинални износ 146,000.000 динара). Укупан је износ краткорочних зајмова на овај дан био 430,441.151 динар (номинални износ 490,860.776 динара).

Радови на кредит дају цифру динара 71,000.969. Укупно је стање зајмова, према томе, 618.969.359 динара, На дан 30 новембра 1932 године општинска готовина износила је: у новцу 3,268.346 динара, у хартијама од вредности 136,026.778 динара, у привременим рачунима 11,446.726 динара. Стање експроприација Општине београдске на тај дан показивало је цифру 16,323.997 динара. Перфективних, а неисплађених рачуна затекло се 30 новембра у Ликвидатури за 8,973.553 динара. На име обавеза из ранијих година исплађено је за време од 13 маја до 21 децембра укупно 18,000.224 динара. На име исплате ануитета по зајму од 26,000.000 швајцарских франака исплађено је на дан 1 марта динара 12,888.267, а 1 септембра динара 12,992.133 што чини укупно 25,880.400 динара. На име једнопроцентне преносне таксе примљено је од Среског суда за град Београд од 15 маја до 15 децембра динара 2,029.497. Предложиђу да се од ових судских такса оснује Фонд за подизање Палате правде, у којој би били смештенн престонички судови. Право је да се судске таксе употребе за Палату правде, а како ће се она несумњиво зидати из зајма, фонд ће повољно утицати на закључење овог зајма.

Поново су отпочели интензивно радови на подизању земунског моста

Питање Земунског моста Краља Александра Првог је за Београд од велике важности. Кад тим мостом проструји пешачки и колски саобраћај, Земун ће постати интегрални део Београда. Тиме се неће постићи само једна саобраћајна олакшица за оне, који су упућени на чест прелаз између ове две вароши због својих послова, него још неколико нових момената, који ће бити корисни становништву обеју вароши као целини. На првом месту, биће много олакшан експедитиван пренос животних намирница из целе земунске околине на београдске пијаце; затим, знатан број станова у Земуну, који су много јевтинији од београдских утицаће нивелисањем цена, на известан пад кирија у Београду; најзад, до сада плаван терен између л»ве савске обале и Бежанијског аеродрома, у случају потребе веће грађевинске експанзије града, биће погодан за подизање нових насеља. Преимућство ових насеља било би у томе, што би се налазили врло близу центра, те би

и изградња њихових постр;ојења била услед тога јевтинија, него ли изградња постројења на далеким периферијама. Ако би Београд требао још да се шири, онда би свакако било погодније да се новим зградама испуни тај простор између Београда и Земуна, који би претстављао једну врсту концентрисања вароши у круг, него да се још даље простире у дужину, у правцу удаљенијих села на авалским падинама. Изненадном обуставом даљег издавања репарација од стране Немачке, земунски мосг претрпео је застој у својој изградњи и даљи радови били су доведени у питање. Земунски мост, као што је познато, изграђују две фирме: једна француска ,која поставља стубове и врши теренске радове; друга немачка, која израђује и монтира гвоздену конструкцију. После обуставе издавања репарација од стране Немачке, и немачка фирма обуставила је даље лиферовање гвоздених конструкција за мост, обавестивши наше Ми-