Општинске новине

Стр. 62

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

„Брат је мио које вере био!" Варају се ако мисле, да ће моћи својом подмуклом акцијом да униште светле соколске идеале. Наш рад биће идуће године још напреднији и интензивнији." Из прочитаних извештаја види се, да је Друштво показало знатан напредак у току ове године. Друштво данас има. 387 вежбача, 86 вежбачица, 271 мушког нараштаја и 86 женског нараштаја, 408 мушке деце и 273 женске деце. После прочитаних извештаја делегат жупе г. д-р Бранко Чипчић похвалио је рад и озбиљан напредак Друштва, па је за текућу годину изабран за старешину г. Јован Бакић. Соколско друштво Београд II Ово Друштво одржало је своју годишњу скупштину у сали основне школе „Краља Петра". Делегат жупе био је г. д-р Риста Пурић, лекар. Скупштину је отворио г. Михајло Лукаревић, заменик старешине, па је затим дао реч г. д-р Пурићу, који је у име жупе похвалио рад Друштва и уједно поменуо најновије догађаје, који иду на то, да уносе забуну и раздор међу соколима. Прочитани извештаји показују несумњиви успех Друштва. За старешину Друштва предложен је г. Ђура Брзаковић. Соколско друштво Београд III На веома достојанствен начин Соколско друштво Београд III, које спада у најактивнија наша соколска друштва у краљевини уопште, одржало је своју годишњу скупштину у великој дворани свога властитог дома на Смдеревском Ђерму. Скупштину је отворио старешина Друштва и потпредседник Београдске општине г. Доброслав Богдановић. Пошто је претходно прочитао поздравне телеграме, упућене Њ. В. Краљу и Старешини сокола Краљевине Југославије Њ. В. Престолонаследнику Петру, претседник г. Добра Богдановић одржао је један темпераментан и патриотски говор, који је на све многобројне учеснике учинио најснажнији утисак. Свој говор претседник Сокола г. Богдановић завршио је овим речима: „Данас је соколство авангарда наше младе државе и гаранција за лепшу будућност нашег народа. Соколство је данас идеал читаве југословенске омладине. Идеја соколства, кроз многе деценије, била је негована у нашем народу са једним ентузијазмом, који није знао ни за какве препреке. На жалост, и такво национално соколство, које је од вајкада имало широке видике и упоредо са снажењем мишица крепило и васпитавало дух многих генерација, показало се да има непријатеља. Недавно /е Католички епископат издао

посланицу, у којој је осудио, на један беспримеран начин, наш несебичан и патриотски рад. У нашим соколским редовима таква анационална посланица, у којој смо недостојно нападнути, примљена је са гнушањем. Али, ми морамо остати на висини свога идеалног позива. Ми не желнмо полемику, јер би она била испод нашег соколског достојанства. Такве незаслужене нападе, које су на нас сручили, на жалост, великодостојници Католичке вероисповести, ми само одбијамо са индигнацијом." Цео говор г. Богдановића пропраћен је од свију присутних са великом пажњом и живим одобравањем а крај је дочекан са бурним и дуготрајним аплаузом. Иза тога Скупшитна је једногласно одобрила и похвалила рад Управе старешинства, па је затим на предлог г. Богдановића усвојено, да се упуте протесни телеграми Претседнику владе г. д-р Милану Сршкићу и Савезу Сокола Краљевине Југославије. У име Жупе скупштину је поздравио г. Мира Стојановић, адвокат и делегат Београдске соколске жупе. У току дискусије поводом извештаја узео је реч г. д-р Нико Калођера, који је нарочито 5Шозорио присутне на двоструки морал римске цркве. „Римокатолички епископат нема права да се назива југословенским, јер је он „југословенски" само у толико колико се може рећи на пример, за југословенску туберкулозу или југословенске издајице. Посланицу римокатоличког епископата сматра као акт велеиздаје. Посланица претставља издајство, инфамију и клевету. То је инфамни памфлет, какав историја не памти. Поштено, морално Соколство Краљевине Југославије назвали су аморалном организацијом. Карактеристично је, да је италијански фашизам отворено говорио, да је противник вере и сваког милосрђа и љубави, па ипак римска курија и наш епископат ништа нису рекли против фашизма ни онда, када су фашистичке руље са оруж1'ем јуришале у наше словенске цркве. Цела Римска курија благосиља фашизам, нападајући југословенски народ, југословенску државу и југословенско соколство заједно и исто онако, као што то чине италијански фашисти и римокатолички епископат у нашој Југославији." На крају говора г. д-р Калођера позива све присутне да истрају у борби за соколске идеале, јер ови претстављају синоним најузвишенијег југословенства. Говор г. др. Калођере оставио је најдбуљи утисак и изазвао буру одушевљења код присутних. После тога прочитани су извештаји појединих секција, па се прешло на избор Управе старентинства. Управа је остала у главном,