Општинске новине
2*
Д-р Ст. Павловић
Ко је кривац за ову неоправдану скупоћу хлеба !?
Последње, јануарско поскупљавање хлеба у Београду, изазвало је разумљиво незадовољство у нашој јавности. То незадовољство је изражено до сада само у критици штампе, на првом месту „Београдских општинских новина", које увек и предводе овакве акције, као и у једном лепом покушају Општинске управе да пријатељски интервенише по овоме тешком социјалном питању. Међутим, постоји очигледа опасност од даљега поскупљавања хлеба у Београду. Јер, сви они који су заинтересовани у скупоћи хлеба, наставиће са својом офанзивом поскупљавања све до нове жетве. Једна житарско-брашнарско-хлебарска конјуктура је на помолу. Четири хлебна фактора држе данас онако сведржитељски — у својим рукама нашу укупну хлебну политику. То је житарски трговац, млинар—брашнар и хлебар. Ти фактори дејствују — слободни од сваке социјалне контроле — методички и неумољиво у свакој прилици, а нарочито увек у ово доба године, када југословенски произвођач жита не учествује више као понуђач на житној пијаци. Без разлике на жетвену годину: родну или неродну, хлебни диктатори успевају сваког децембра, јануара и фебруара да хлеб поскупи по неколико пута узастопце. Зло дејство ових негативних хлебних економских фактора поставило је у Београду, још пре неколико деценија, потребу једне обимне и одлучне комуналне интервенције, у корист највеће социјалне нужде... Ту потребу осетила је већ и наша дневна штампа, која се баш не може много хвалити са своје социјалне осећајности. Последњих неколико година је с времена на време одјекнула у престоничкој штампи хлебна критика, која је, истина, у многоме личила на „лабудову песму", јер је увек остајала без позитивног ефекта. Свака таква критика је унапред значила једно неизбежно и „неотклоњиво" остварење нових и већих хлебних цена. Наши житарски и брашнарски трговци, са млинарима и хлебарима, обухватно су напали ове године, у овим хладним данима, наше полузапослено раднишво својом и за на-
ше неприличне прилике нечувеном офанзивом цена житу, брашну и хлебу! Они су у јануару дуплирали цене житу према јесенашњим земљорадничким ценама, а у фебруару ће изгледа учинити слично са ценама брашну, за постигнуће чега су као и увек нашли најбоље своје помагаче у нашим хлебарима. Да би се боље видела жалосна величина овог хлебног Недела, и, да би се демаскирале тежње набијања хлебних цена, треба упоредити садашње цене са оним из прошлих година, кад су и све друге артикле: исхране, обуће, огрева, стана и осталих потреба биле на једној далеко већој цени, и када су плате, наднице и зараде београдског грађанства биле у знаку конјуктуре... Када су ципеле продаване за 300, а не за 150 динара, као сада; одело за 2000, а не као сада за 1300; кошуље за 80, а не као сада за 50; сиротињски стан за 1000, а не као сада за 700; говеђина за 14, а не као сада за 8; шећер за 15, а не као сада за 13; маст за 24, а не као сада за 10; дрва за 150, а не као сада за 120; бријање 5, а не као сада за 2 динара и тд. итд. Таква, последња конјуктурална година била је — по схватању свега света — 1929. Са њом, због тога, треба упоређивати и данашње хлебне цене у Београду. У тој години нотирана је пшеница у Београду 1. 7. 14. 20. и 27. новембра и 5. 12. 18. 25. и 30. децембра по следећим ценама, а године 1933 у јануару: 4. 11. 13. 14. 17. 18. 23. 24. 25 и 26 нотиране су те цене овако. У исте дане, на истом тржишту, нотиране су цене хлебном. брашну: О г.г. бр. 2 и 5 овако. (Види табелу бр. 1 на следећој страни). Никада наш произвођач није јевтиније продавао свој житни производ но што је то био случај са последњом жетвом, која је отишла из произвођачевих руку, без мало сва у августу, септембру и октобру по 80—100 динара, а коју у јануару продаје житарски трговац по 200 и више динара. Тако је трговачко тромесечно лагеровање жита постало скупље од произвођачевог осмомесечног орања, сејања, плевљења, жњевења и осталога манипулисања до житарске пијаце и трговчевог или млинаревог магацина !