Општинске новине

Стр. 100

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

9. Да би се тачно знало кретање становништва, потребно је и унети у досије и т. зв. пзохрону карту једног града. Она је врло важна ради студирања еволуције једног насеља нарочито за будућност. Помоћу података направи се карта која се састоји у овом: срачунају се и назначе на карти раздаљине које се могу прећи за извесну јединицу времена, тако да се са карте види да су, благодарећи саобрајним средствима, стварне. раздаљине само релативне у погледу времена које је потребно да се утроши да би се стигло са једног места у граду на друго. (Н. пр. од Београда до Ресника се брже стиже но од Београда до манастира Раковице, јер до првог имате директан жел. саобраћај а до манастира Раковице морате један део пута ићи пешке. И ако је по километражи Ресник даље, он је по изохроној карти ближи и згоднији за насеље но околина манастира Раковице). Овакве карте су потребне нарочито нашој Дирекцији трамваја и аутобуским предузећима јер се тачно види развој саобраћаја у граду. 10. Врло важни подаци за досије су демографске табеле и подаци. Демографија је студија о статистици људске заједнице. Другим речима потребни су сви могући статистички подаци о граду, пропраћени дијаграмима, графиконима и другим цртежима. Подаци о смртности, о потреби новог гробља, крематоријума, о болестима, о болницама. Школски подаци, подаци о густини становника на ћа, на а, на м 2 ; подела по квартовима са бројем становника, једном речју сви подаци које мора да створи и да нам стави статистичко одељење О. г. Б. на расположење. 11. У досије се уносе подаци о досадањем равоју града заједно са његовом историјом. Тако, да кад се све ове горње тачке од 1—11 унесу у досије добија се материјал за израду неког исцрпног алманаха, кога би општина могла чак и да публикује преко свога одељења за штампу и пропаганду. 12. Овако спремљен досије мора се попунити серијом планова а нарочито новим плановима које даје Катастар са овог последњег снимања, и који служе као база за пројектовње. Из тих се планова јасно види садање стање ствари, о ком се на првом месту мора водити рачуна. Овде би дошли и подаци о новим зградама, који би се добили од Грађевинског одбора, заједно са целом њиховом статистиком. 13. Ако се све ово још допуни подацима о традицијама у граду, које су н. пр. врло важне у Енглеској, подацима о црквама, о сајмовима, изложбеним зградама и др. добиће се потпуна слика једног досије-а потребног за базу око израде регул. плана једног града. Разуме ее да је овде потребно унети и рубрику: разно, у коју ће се уносити све

оно што њени сарадници сматрају да је потребно да би се допунио досије као и све могуће законе и законске одредбе које се тичу израде регулационих планова. Да видимо један конкретан пример. Угушен нагомиланим становништвом и уским улицама, Лондон је 1916 год. повео био акцију да се прошири, спасе, уреди. Дошло се било на идеју да се пројектује план за Огеа!ег ћопс!оп (већи Лондон) и да би се имала база од које ће се поћи при пројектовању она је објављена.*) Ради илустрације навешћемо њене главне замисли да би се видело колике су се студије морале чинити због ње. База (досије) садржи на првом месту гопографске податке, постојеће стање насељености, геолошку карту, карту са изохипсама, дијаграме, који показују климатске прилике, карту водених токова и утицај плиме на Темзу све до Лондона. Даље, дијаграме са 1<оличином воде у Темзи, планове танкова, базена, цистерни, резервоара; карте каменолома, циглана, осталих рудника. Онда карте са поделом Лондона на административне зоне, квартове, сити-е итд. Затим долазе археолошки и историски подаци, планови града из разних доба, векова, који показују разне изгледе града као и промене места речног корита. Назначени су и локални обичаји, народни и релегиозни, сајмови са датумима, места за циркусе и др. После овога лондонску базу попуњавају подаци о промету. Маса разних дијаграма, аутобуске, трамвајске и железничке (подземне као и надземне) мреже, водене линије, трајање вожње између две крајње станице, број путника, број кола која саобраћају, број продатих карата, тонажа робе за дан, за месец, за годину и за сваку линију појединачно и, најзад, примедбе о недовољном саобраћају. Затим, ту су карте и подаци о јавном животу и о његовим тенденцијама. Графички подаци о густини насељености, дијаграми који показују колико је та насељеност била под утицајем трговине. Планови типова зграда који се по појединим квартовима најчешће јављају, типови дворишта, одвојених зграда са једне стране од суседа и типови усамљених зграда. Има и планова зграда које нису више пожељне да се понове. Затим планови и схеме школа, цркава, јавних купатила. Дијаграми, који показују време потребно за долазак од најудаљеније куће у парохији до у цркву, или од најудаљеније улице до у. школу. Планови паркова, скверова, места (резервоара) за ваздух итд. са назначењем јесу ли они јавни, приватни, полуприватни, дати су до најмањих детаља. То су даље планови и дјаграми о школским подацима; питања о сразмери слобод-

* То\\'п Р1апшпЈЈ Кеује\у. Ос1оћег 1916 §\