Општинске новине

6*

ОПШТННСКЕ НОВИНЕ

Стр. 119

људи, зато их љубазно дочека и пошто су се одморили од дугога пута упути их краљу Борису, који се налазио у својој престониди Преслави, у данашшој Бугарској. Борис Је лепо примио Методијеве ученике а са њима и словенску књигу и словенско писмо. Тако је Торазд, који је после смрти светога Методија имао бити моравски архиепископ, постао архиепископ у Бугарској. 1 ) Иочетком једанаесгога века Београдска епархиЈа припадала је охридској архиепископији , која је основана на место старе архиепископиЈе прве ЈустиниЈане. Грчки цар тсилије Бугароубица у Једној хрисовуљи охридске цркве изрично помиње Београд, Смедерево, Брачинево и Мораву. Вероватно је да је припаЈање Београдске епархиЈе охридској митрополији дошло као последица ВасилиЈевих победа над Бугарима 1019 године. У то време Београдској епископиЈи припадало је четрдесет клирика и четрдесет кметова као и самој архиепископији у Охриду и великим епархијама у Скопљу, Нишу и Софији.-) За време цара Асена основана је 1196 године бугарска трновска патријаршија. По бугарскоме синодику, београдска епископија била је под њеном влашћу. Асенов наследник цар Калојао (1199—1207) жалио се у једном писму папи ИнокентиЈу 111 да његовоме царству припада пет епископија, које је освојио и присвојио угарски краљ. Ту је свакако мислио на Београд, Браничево, и друга места блиска Угрима. Међутим, врло је вероватно, да је бугарска црква имала над београдском епархијом стварне власти само у време, када су се границе самосталне бугарске државе простирале до Београда. Више српских летописа бележе да је године 1219 приликом оснивања самосталне српске цркве Св. Сава основао поред осталих и Београдску епархију при храму пресвете Богородице. О томе међутим нема других потврда. 3 ) Као српски београдски митрополити помињу се у току средњега века Лонгин 1447, Филотеј 1481, Теофан 1509, и Максим 1512 и 1513. Овај последњи није био нико други до унук Ђурђа Смедеревца, бивши деспот Ђурђе, који се под старост закалуђерио, као што су радили и стари српски владари. Београдска српска митрополија постојала је дакле и за време мађарске власти у граду. Тек из почетка петнаестога века имамо помена о Београдској католичкој епископији. Пре гога Београдска католичка црква припадала је которској епископији, која је имала врло велику диоцезу и којој су припадале све Ј ) Рачки, Вијек и дјеловање, с. 370; ЈтСек: ОезсћЈсШе (1ег Ви1^агеп, $. 160; Ст. Новаковић, Први основи..., с. 53. 2 ) ЈМгек, ор. ск. 202. 3 ) Љ. Стојановић, Споменик III, Дирпатски, Рачански и Руварчев први летопис.

католичке цркве Саса и Далматинаца од приморја до Београда и Голупца. 4 ) Католичка епископија иропала је свакако тек 1521 године кад су Турци заузели Београд. Занимљиво је, међутим, да се она не помиње у исцрпним описима опсаде Београда 1456 г,, када су у Београд биле упрте очи целог католичанства. Тако је Београдска црква за неколико векова променила неколико господара. Моравска надбискупија, Охридска грчка архиепискогшЈа, Српска жичка архиепископиЈа и бугарска трновска патриаршиЈа, отимале су се о духовну власт над Београдом. У срећним земљама не само владичанске столице, већ и обичне парохије још чувају монументалне цркве, које су подигнуте у току средњега века кад је црквена архитектура највише цветала. Београд је био те зле среће да се не може подичити ни најмањим спомеником средњевековне црквене уметности. Неки мисле да је данашња Барјак џамија на Зереку била некада православна црква, па су је после Турци претворили у џамију. За то, међутим, нема никаквих ближих историјских доказа. Испод онога места у Граду, где се сада налази Победник, постоји једна стара грађевина, која још од турскога времена служи као војни магацин. И за њу и за још један магацин у Доњем граду постојала су мешљења да су то некадашње цркве. Колико су та мишљења тачна није подробније испитано. У сваком случају те грађевине немају ничег монументалног на себи. Ако су некада и биле цркве, биле су то само за невољу. О београдским средњевековним црквеним грађевинама остали су нам још само писмени помени. Алберт Ахенски, крсташки путописац, први помиње једну београдску црквену грађевину. Он каже да су Бугари 1095 године у некој београдској црквици запалили шесет крсташа Готијеа без имања, који су се ту били склонили од њих. И та најстарија позната београдска црква сачувала нам се само у успомени на онај дан, када је предата огњу. Кроз цео средњи век била је у Београду чувена митрополитска црква Успећа свете богородице са чудотворном Богородичином иконом. Према Туроцијевој хроници византиски командант Београда предао се 1073 године Мађарима „носећи сребрну икону пресвете Богородице вечите девице Марије." 5 ) То је први помен чудотворне Богородичине иконе, која се чувала у Београдској саборној цркви. Ако се можемо ослонити на старе српске летописе, та црква постојала је већ 1219 године, када' је Свети Сава оснивао самосталну српску митрополију. — наставиће сс —

4 ) Јиричек, Историја Срба, с. 15, књ. II. 5 ) В. Марковић, Православно монаштво..., с. 40.