Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 121

& У вече 26 јануара стигли су у Београд Вренчевићи, а један сат доцније и девојке, које је губернатор Београда Јеврем Обреновић, кнежев брат, сместио у гостионици код Пазарке. Суђење је одржано у Београдском граду, пред везиром у вече. Међу Београђанима владало је најживље интересовање, и Срби Београђани, како описује сам Јеврем Обреновић, окупише се у великој гомили на Калимегдану. Цео тај свет није могао да стане на Калимегдану, тако да је гомила преплавила и околне улице, и раскршћа. Не мање интересовање владало је и међу Турцима. Турци су испунили цео град, пузајући се на бедеме, на капије и на везирску диванану, и заузели су пут којим су девојке требале да прођу, само да их боље виде. Кад је било време за почетак претреса, везир је послао свог тупди-башу у Конак, да обавести губернатора Београда Господар Јеврема. Господар Јеврем, са Алексом Симићем и Стојаном Симићем, члановнма Кнежевске свите, пођоше право у град. А тугџи-баша пође са српским буљубашом Марком и два пандура у гостионицу код Пазарке, да доведу девојке. Девојке су дошле на 50 корака иза губернатора Господара Јеврема, прошавши кроз масу Београђана, Срба и Турака чије је љубопитство било на врхунцу. Настали су разни коментари и Турци су почели да се љуте на Вренчевиће због те отмице, налазећи да девојке нису биле толико лепе, да би з ањих вредело такву узбуну направити. *

Са девојкама дођоше и њихови родигељи, али њих нису пустили да уђу у судницу, тако да су суђењу присуствовали: две отете девојке, млађи брат Вренчевић Осман-бег, везир, кадија, Р.еиз-Ефендин Бумбашир, губернатор Београда Јеврем Обреновић, Алекса и Стојан Симић, чланови Кнежеве свите. Старији брат Вренчевић Селим-бег није дошао на суђење, јер је напрасно полудео. Пошто су сви поседали, везир се обратио Осмавбегу Вренчевићу и упитао га на турском језику: — Јесте ли ви силом отели и потурчили девојке, или је то њиховом драгом вољом било? — Ми немамо власт да што силом чинимо, одговори Осман-бег. Него, девојке су с нама у договору биле, драговољно су за нас пошле и драговол>но се потурчиле. Везир се на то обрати девојкама. Пошто оне нису знале турски, -преко једног гаваза, који је знао бугарски, упути им следеће питање: — Да ли сте ви добром вољом за Вренчевиће пошле и потурчиле се, или су вас Вренчевићи силом отели и потурчили? — Нисмо пошле драгом вољом, него су нас силом отели, одговорише деводке. А затим додадоше: — Пре тога Вренчевиће никад нисмо виделе, нити уопште знамо да смо потурчене. Казаше нам истина по једно турско име, које ми нисмо ни упамтиле, но ми знамо да је наше име једној Миљкана, а другој Марија. На овај одговор везир понова упита девојке: јјрШа. јесте ли сада Туркиње, или хришћанке? — Хришћанке смо, одговорише девојке, и нећемо бити Туркиње, макар нас на парчад секли. — Е, ефендијо, обрати се на то везир кади.ји, сад су оне по њиховом сопственом одговору и признању хришћанке. — Тако је, потврди кадија. Овим је извиђање завршено. Затим је одмах пресуђено, да се девојке врате родитељима, а да се Вренчевић одведе у затвор. Везир предаде девојке Господар Јеврему, који их у пратњи тугџи-баше, Марка буљубаше, пандура и рођака упути у Конак.

Велика маса Турака, која је чекала у граду, не само што ни.је била расположена против девојака, него је држала њихову страну. Чувши за ток суђења исплзуваше Осман-бега Вренчевића, кад је из суднице изашао у пратњи четири пандура, који су га одвели у београдски затвор. Срби пак, кад су чули како су се девојке на суђењу држале, скакали су од радости. Исто вече девојке су позване и задржане у старом конаку, где су остале три дана. Београђани дирнути овим догађајем, почели су да скупљају међу собом поклоне за девојке. Државна благајна платила је за њихов трошак у београдској гостионици код Пазарке 425 гроша што претставља око 3000 динара данашње вредности. * На дан 3 фебруара губернатор Београда Господар Јеврем упутио је девојке и њину родбину на двома колима лично Кнезу Милошу у Пожаревац, где су биле његове гошће а при одласку кући Кнез и Књегиња Љубица богато су их обдарили поклонима. Ти разни поклони претстављали су преко 26.000 динара данашње вредности. Грађанима Београда, који су тако усрдно изашли девојкама у сусрет, Кнез је упутио следеће писмо: „Благоизбрано обшчество! С највећим задовољством сазнао сам ја од брата ми Јеврема, а и сам видео сам очима мојим, како сте великодушно даровали девојке оне из Мозгова, и њихову родбину кад су оне 0- пошто су од Турака ухваћене п насилно потурчене биле — на праведном суду Часног Везира при суочењу са својим отмичарима одлучно изјавиле, да им је насиље учињено н да никако Туркињама остатп неће, већ да оне као Српкиње у православној вери својој, у којој су рођене, и умрети желе и хоће. Колико је ова њихова љубав према закону хришћанском богоугодна, толико је и поступак ваш, београдско опшчество, којим сте радост вашу због њихове непоколебљивости у вери својој самим делом изјавивши, сваке похвале достојан. Ви све тиме пред очима света показали, колико вам јако на срцу леже ове драгоцености — Српство и православна вера хришћанска; како се сачувању целости једног и друге радујете, а напротив сваког њеног нарушења жалите и негодујете. Ваша човекољубивост, поступком овим доказана, и дати пример достојан подражавања, заслужује опште признање, похвалу, благодарност. Примпте све ово од моје стране, преко мог брата, вашег губернатора, са уверењем моје кнежвске благонаклоности према вама. Бограђани, будите тако човекољубиви при сваком догађају, који вам се може прјавити, на част Српског имена, на радост човечанства и хришћанства!"

* * До да би се овај значајан претрес овако лепо завршио, требало је крупно подмазивати турске функционере, а нарочито београдског везира, који Србима ни мало наклоњен није био. И тако, државна. благајна дала је везиру, као награду (у ствари мито) 50.000 гроша, т.ј. 351 и по хиљаду динара у данашњој куповној вредности; комесару великог везира 5000 гроша, т.ј. око 35 хиљада динара.у данашњој вредности и тугџибаши, који је водио бригу и надзор над девојкама 300 гроша, т.ј. око 2000 динара у данашњој вредности. Оволики трошак није био злишан, јер Је таква пресуда турских власти н адсвојим поданицима била одлично оружје у дипломатској борби против Порте за слободу Србије и велики ударац за Турке у Србији. Заиста, још исте 1933 године Султан је потписао Ферман, којим је Хатишериф од 1830 године у дело приведен. А. Б. X.