Општинске новине

Стр. 126

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

од пропасти. Они су револуцијом збацили дотадашњег султана (1909 год.) и поставили другога. Узели су сву државну власт у своје руке и почеше преуређење државе. Али ни они својим радом не побољшаше стање хришћана, но заведоше строги национални режим, који је задовољавао само Турке. Тако је турска царевина остајала и даље у растројству, што је ноказивало да се склони својој пропасти. А ове су прилике и послужиле краљу Петру да, под заштитом и помоћу руске дипломације, створи савез са Бугарском, Грчком и Црном Гором Балкански савез — противу Турака (од фебруара до јуна 1912 год.). У јесен исте године ночело је ратовање. Као што је краљ Петар имао главну улогу у стварању овога „Балканског савеза", тако је видну улогу, одлучну улогу, имао и Београд за време вођења и довршења овога рата. Уговором је било одређено војиште и правци кретања савезничке војске и шта ће који да добије. Између Србије и Бугарске, сем тога, остала је и једна област (југо-западна Маћедонија) „спорна". Њу ће они да поделе после свршеног рата. А ако се не сложе у деоби, има да им о томе пресуди руски цар Никола II, чија је одлука извршна. Србија је за нешто више од месец дана завршила рат противу Турака, победама на Мердару, Куманову, Приштини, Бакарном Гувну (код Прилепа) и Битољу. Продрла је кроз Албанију на Јадранско море, заузела град Драч и велики део Албаније. По том је, на молбу бугарске владе, послала своју војску и тешку артиљерију у помоћ бугарској војсци код Једрена и помогла да заузму тај град. Тако исто помогла је својом војском и артиљеријом да падне град Скадар који је дотле узалудно нападала војска Црне Горе. Оваквим завршетком овога рата противу Турске Аустро-Угарска је била изненађена, јер је рачунала да ће младотурци победити. Она никако није хтела допустити да се Србија толико прошири. Стога је још за време уговарања мира у Лондону затражила, помогнута Италијом и Немачком, да Србија не задржи Албанију, од које има да се створи самостална и независна држава. Велике су силе примиле овај захтев, Србија се је морала повући из Албаније те је и даље остала далеко од мора. Аустрија је наставила и даље рад противу Србије. Она је тајно помагала и бодрила Бугарску. И пошло јој је за руком да поквари савез, јер су Бугари мучки напали на Србе, на Брегалници, на граници (ноћу 16/17 јуна 1913 год.). После овога Србија је била настала свим својим силама да се што пре опорави од минулих ратова." Увећана земљиштем и становништвом, почиње нагло да напредује у земљорадњи, сточарству, трговини и индустрији. Број становника по градовима расте а наро-

чито Београд. Он је после ових ратова имао око 90.000 душа. Овакав исход рата противу Турске и по том противу Бугарске, много је уздигао углед Србије код свих наших племена преко Саве и Дунава, па и код народа у Европи. Тада и мисао о јединству јужних Словена доби великога полета и присталица, нарочито међу омладином Срба, Хрвата и Словенаца у Аустро-Угарској. СрбиЈу су сматрали за Пијемонат Југославена. Аустро-Угарска је увиђала да ће овако увећана и ојачана Србија бити велика сметња њеним плановима за освајање и надирање ка Солуну, ка Истоку. Зато је она одлучила да очекује и употреби сваку згодну прилику да нападне Србију, те да јој не даде времена да се опорави од минулих ратова. Да изведе ову своју намеру послужило јој је убиство престолонаследника Фердинанда у Сарајеву (15/28 јуна 1914 год.) познатог великог непријатеља Словена а нарочито Срба. Убио га је један млад Србин (Гаврило Принцип) из Босне, члан тајног, револуционарног друштва „Млада Босна". Па ако за ово убиство Србија није била крива, Аустрија баци сву кривицу на њу. Њој је ово послужило као згодан разлог да Србији објави рат, држећи да је она исцрпљена физички и економски у два скорашња рата и да ће је олако покорити. Аустро-Угарска војска је одмах почела бомбардовати Београд и ако је то било противно међународним уговорима, јер је то незаштићени град. Због овога се је пак српска влада преселила у Ниш и велики део народа поче напуштати Београд. За неколико дана велики део Београђана са породицама одсели се у друге градове по унутрашњости Србије. Главно становништво Београда сада је сачињавала војска, која је имала да брани Београд и границу Србије од аустро-угарске војске. Још из Београда српска влада је била издала проглас народу и јавила му, између осталога, „да је, у жељи да се одржи мир, који је Србији, а уверена је, и целој, Европи, потребан, изашла у сусрет захтевима царској и краљевској аустро-угарској влади до крајњих граница попустљивости, преко којих не може ниједна независна држава. И како је вечерас аустро-угарски посланик изјавио, да је незадовољан одговором и да прекида коначно односе са српском владом, то је српска влада одмах предузела најпотребније војничке мере за одбрану земље. Српска влада је објавила мобилизацију целокупне војске". Из овога светскога рата наш је народ, са својим савезницима, изашао као победилац. Њиме је наш народ остварио своје народне идеале и постигао циљ који је у Нишу био објавио још у почетку ратовања. У свима нашим покрајинама под побеђеном Аустро-Угарс^ом образоваше се народна