Општинске новине

Стр. 88

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

браћа, те су трошкови оправки и одржања аутобуса већи него ли код осталих линија а тако исто дефекти услед ломљења појединих делова нису ретки. Овакав рад „на пола" са приватним предузећем показао се је на појединим линијама посве непрактичан за добар и правилан аутобуски саобраћај у вароши, о чему је више пута писано и реферисано, предлажући, да се исти ставе под једну надлежност и управу: општинску или приватну. Према томе једно од првих принципијелних питања односно решења, јесте решење о јединственој организацији и експлоатацији аутобуског саобрћааја под једном управом: приватном или општинском. Према званичном извештају претпоследњег интернационалног трамвајског конгреса у Копенхагену (IV 1п1:егпа(:10па1ег 81:габзепђаћп и. Шотћаћп Коп^гезз) од 30 европских већих градова где се поред трамвајског врши и аутобуски саобраћај, 25 аутобуских предузећа су под истом управом — дирекцијом, која врши и трамвајски саобраћај, а свега пет градова експлоатишу приватна аутобуска предузећа. Према овоме јасно је, да екслоатација аутобуског саобраћаја треба да је под истом дирекцијом под којом је и трамвајски саобраћај, јер трамваји су још увек — а што ће бити и за још дуги низ година — главно најјевтиније и најпогодније саобраћајно средство за превоз путника, а нарочито великих маса које, при почетку и завршетку редовног дневног рада: државних, самоуправних и приватних надлештава, свих радњи и трговина, школа и заната и других институција, треба превести са ближе и даљне периферије у центар и обратно. Аутобуси и аутобуски саобраћај у овим случајевима и у случајевима концентрисаног превоза великог броја путника на излетишта, паркове, трке, утакмице, недељне и празничне излете и томе слично, апсолутно је недовољан, да изврши овај превоз, и под оним материјалним условима, под којима то врше трамваји, из простог разлога, што је погонски материјал аутобуса несразмерно скупљи од погонског материјала трамваја, и што један аутобус не може да прими ни 1/3 броја путника које прима једна трамвајска гарнитура. Међутим аутобуси, као брже превозно средство и ако за сада скупље од трамваја, могу одлично да помогну и допуне трамвајски саобраћај великих градова, а нарочито њихове густо насељене и оптерећене централне делове, центар, у којима саобраћај сваким даном постаје већи, а већ изграђене улице са својим зградама не могу више да се проширују нарочито не у оној мери, у колико се јвани градски саобраћај повећава.

Затим, аутобуси као јавно превозно средство, могу се употребити у оним деловима града, где је услед великих успона и падова, уских улица и већ ново-изграђених колосека, непогодно изграђивати нове трамвајске пруге, нарочито ако нису у питању превози великих — гро — маса становништва тога града. Поред овога аутобуси имају још једну добру особину, што услед лаке покретности могу једну већ испостављену аутобуску лиНију, која се у току рада и промењених локалних околности покаже као непотребна и нерентабилна, заменити брзо другом потребнијом и ренгабилнијом, мењајући просто свој правац крегања, без икаквих нових инвестиција које су потребне, н. пр. за изградњу трамв. пруга и електричних делова. Најзад, увек, и у свима великим градовима има један добар део становништва који може и хоће да бар повремено плати и вишу цену (од обичне трамвајске) да би и брже стигао на место опредељења, што такође долази у обзир јавне саобраћајне политике. Сви напред поменути разлози чине да аутобуски саобраћај поред трамвајског, заузима данас у градском саобраћају, важно место, о коме градска општина мора водити строгог рачуна, и ако — то нарочито истичем — за данас — аутобуски саобраћај у већини европских градова није рентабилан у чисто материјалном доприносу и директним приходима за експлоататора. У свима овим градовима и тамошњим трамвајским дирекцијама стање се може овако резимирати: трамвајски приходи допуњују аутобуске у оној сразмери у којој аутобуси допуњују трамвајске у саобраћају. На основу свега горе изложеног, а с обзиром на теренски положај Београда и развитак престонице и њеног јавног саобраћаја мишљења смо да: 1. — Градски аутобуски саорраћај треба да буде под истом управом под којом је и трамвајски саобраћај, јер са њим заједно чини нераздвојиву целину целокупне градске саобраћајне политике и потреба. 2. — Аутобуски саобраћај треба повећати према приликама и потреба развића града и градског становништва, водећи рачуна нарочито да исти обухвати и сервира главније артерије појединих делова града, које директно или индиректно воде центру, а нарочито оне кроз које, или у близини којих не пролази трамвај. 3. — Када се која од постојећих трамвајских линија буде толико преоптеретила да више није у стању задовољити потребе становништва тога краја, поред ње или у близини исте треба отворити и аутобуску линију као допуну и појачање већ постојећих саобраћајних превозних средстава. 4. — Аутобуске линије спроводити искључиво улицама са добром и солидном модерном калдрмом од асфалта, дрвене или камене