Општинске новине

Стр. 144

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

У северној а и у западној Европи, често чујемо да се са потцењивањем говори о Београду као о Оријенту. Да, јесте, то је Оријент, делимично и данас, а штета је можда што он није још много више сачувао свој оригинални оријенталски стил, што зграде, које су тако обилно после рата подизане, готово цели нови квартови нису сачували свој стари српски и српско-оријенталски стил. То би још у многоме појачало привлачност овога града. У осталом, ако се може говорити о њему као оријенталском, треба поменути: да је лако гордити се земљама и народима, који

Краљевски стари и нови Двор

су могли ствартп културпе вредности иза зида народа, који су морали бранити голи живот и тући се столећима са дивљим племенима са Истока, да би баш ти други, тамо иза зида, могли у миру и безбедности радпти на своме развитку. Данашњи Београд има по својим зградама већ карактер западних градова, али му немир улица и мешавина типова дају један особен и ретко привлачаи лик. Оно што пада одмах у очи, кад пролазите главном улицом Кнеза Михаила, у подне или увече за време корзо-а, то је маса заиста лепих лица, мушких и женских, која ту сусрећете. Кад смо већ код људи, специјално грађана Београда, морамо се дивити њиховом знању страних језика. Готово сваки зна бар по један страни језик,

што странцима јако олакшава боравак у овом граду. Лети се сви ресторани преносе на улицу. Седите, на пример, у кафани „Москви" или „Руском цару" на главној улици, уз музику која свира модерне комаде или фолклорну српску музику, а што вас све обузима и осваја, и посматрате около себе. Столови, који су постављени напољу на улици, сасвим су пуни. Ту видите праве, разне српске типове и људи и жена. Онп су сви врло занимљиви, и већином лепи. Лица су уопште врло изразита. Из њих се види патња прошлих генерација, намера да изграде народну државу, смишљеност, одлучност и поглед управљен будућности и конструктивном раду. Када говоримо о људима, још једна ствар је ту упадљива. На београдским улицама, главним и мањим, видимо много сиромашно, чак веома сиромашно одевеног света и сељака, који онако како су навикли ићи по својим селима, долазе у престоницу, да ту или продају своје производе, нарочито пољопривоедне, или да набаве неке своје неопходне животне потребе. Ови људи, тако оскудно одевени, са лицима, на којима се често види беда и страдање, немају онај поглед пун зависти или мржње, са којим се увек сретамо код сиромашног света у другим земљама. У лицима ових људи има нечег великодушног и нарочито питомог. Одмах ћете себи преставити колико је то у ствари добар народ и шта ће се све моћи од њега још створити. Београд има ванредно повољан положај. Он се налази на висоравни две велике реке, Саве и Дунава. Одете ли у парк, дочаран на бедемима старе турске и српске тврћаве Калемегдана, и погледате ли на место где се стичу обе реке, и даље иза Дунава, равница пред вама чини вам се тако чаробна да вам се од ње поглед не може отргнути и опет га враћате на исто место. Пролазите ли калемегданским парком, то идете стално са неким побожним узбуђењем. Корачате по посвећеној земљи: Свака стопа те земље је посута српском крвљу. Такође и парк у Топчидеру, са замком кнеза Милоша и Кошутњак, брег обрастао лиснатом шумом, дају прилике за дивне шетње. Са врха Кошутњака — где је славно пало много бранилаца Београда за време Светског рата — пружа се диван поглед на град, и на обе реке. Најлепши је ипак поглед са Дедиња, где је Краљ Александар саградио Свој дворац. Одатле видите како је Београд простран, ма да има свега нешто преко четвртине милиона становника. Нарочито с вечери видите отуда како хиљаде и хиљаде светлости трепере доле у граду, под овим скоро јужним небом. Исто тако Пашино Брдо на другој страни града, супротно од Дедиња, пружа врло леп изглед. Види се одатле део града и иза града и најближе брдо и излетничко место Авала, која се плави у хоризонту. Велика башта са цвећем и воћњак, који је у средини