Општинске новине

Стр. 182

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

и збринутих, знатно мање код средњих сталежа а најмање код варошких радника, ситних чиновника и земљорадника. Ове чињенице јасно показују, да хлеб поступно губи од свога преимућства у горњем делу друштвене скале, докле се у доњем још одржава скоро на истом ниво-у. С друге стране из ових се чињеница очигледно види, да хлебно питање највише тангира економски најслабији а ујед^о и најмногобројнији сталеж варошких радника, ситних чиновника, службеника и земљорадника. Према томе сасвим је природно, да је питање цена у тесној вези са улогом хлеба у народној исхрани. У колико је породични буџет скромнији, у толико је и питање цена хлебу осетљивије и значајније. Из ових разлога разумљиво је, што је хлебно питање у другим државама стално актуелно. Сваки пут, када се цена хлеба повећа макар и за десет или двадесет пара, настаје општа узнемиреност и негодовање. Дневни листови доносе пуне ступце о тој појави а врло често и парламенти грме у бурним дебатама. Када међутим наступи обрнут случај, да се цене хлеба смање, онда се то бучно објављује, јер се зна, да ће то смањење изазвати велико задовољство и одушевљење код варошког становништва. И у том случају парламенти будно прате кретање цена хлебу, пошто јаче појефтињавање хлеба може да изазове јачи пад цена жита и брашна и да на тај цачин онемогући произвођачима да добију правичне и заслужене награде за свој напоран рад око производње. Докле је тако у питању цена хлеба, дотле се промене код цена меса посматрају скоро равнодушно, ма да ове промене могу више да оптерете породични буџет. То је свакако један доказ више, да је хлеб неопходнији од свију других животних намирница и да је према томе сасвим природно и разумљиво, што се осетљивост варошког становништва

нарочито испољава приликом промена цена хлебу. Тако је на страни. А код нас? Познато је, да по традицији, по привредној структури наше државе, као и по животном стандарду наших грађана, хлеб заузима суверено место у исхрани. Код нашег .народа ни најобичнија закуска не може да буде без хлеба. Ако би се неки наш грађанин нашао у ресторану неке стране државе, странци не би имали потребу да га легитимишу, те да сазнаду његову народност. Довољно би било да га за време обеда мало посматрају, па би већ по потрошњи хлеба лако сазнали којој народности припада. И поред тОга, што у поређењу са другим државама хлеб код нас има много већи удео, па према томе и већи значај у народној исхрани, ипак се, изгледа нам, томе хлебном питању поклања знатно мања пажња него на страни. Наша дневна штампа, која је највише позвана да изблиза прати све економско-социјалне проблеме у престоници, изгледа да није обратила довољно пажње на последње скандалозно поскупљавање цена хлеба. Изашла су истина два до три добронамерна новинска чланчића о томе питању и то је све. И да код општинске управе није било увиђавности и будног старања о престоничким грађанима, овај би невиђени скандал са безобзирним, несразмерним и неоправданим повећањем цена хлеба остао незапажен. Срећа је, понављамо, да је општинска управа на време узела ово питање у расматрање и да су нам г.г. Слободан Видаковић и Бг. Стојан Павловић у својим веома документованим чланцима у „Београдским општинским новинама" указали на све мрачне стране овог животног питања за београдске грађане. Изнешене статистике и остали подаци у овим чланцима су колико речити и необориви, толико и поразни за данашње стање хлебног питања у Београду.