Општинске новине

Стр. 200

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

земљишта, који би служио деци за игралиште. Г. Богдановић је изјавио готовост, да се код Суда свесрдно заузме, да се учини све што је потребно за дечицу. У Обданишту број 2, у Краљице Марије улици, било је 62 деце, са којима се занимала једна забавиља. Она је нарочито подвукла, да је у току зиме било врло мало оболења код деце, која су проводила дане у овом обданишту. У Обданишту на Карабурми г. Богдановића дочекала је претседница г-ђа Сретено-

Г. Доброслав Богдановић, потпретседник Београдске општине вић. У Обданишту је било 38 деце. Ово Обданиште снабдевено је и практичним креветићима за одмор деце, а располаже и пространим дечјим игралиштем за топле и сунчане дане. Г. Богдановић уочио је сам неопходну потребу да се игралиште огради према Дунаву, да би деца била заштићена. У Дунавском обданишту у Цара Душана улици број 1 налазила се претседница г-ђа Грујичић са чланицама. Било је присутно 60 деце, која су се занимала са забавиљом. На молбу чланица г. Богдановић је обећао, да ће помоћи Обданишту да уреди своје игралиште. У Обданишту Хришћанског покрета у Бранковој улици било је 35 деце, са једном забавиљом и једном калуђерицом. И ако се ово обданиште налази у врло трошној и старој згради, свуда влада примеран ред и чистоћа, као и у свима осталим нашим обдани-

штима. Претседница г-ђа Анђелковић истакла је настојање Хришћанског покрета, да децу смести у хигијенски повољније просторије. У Обданишту на Душановцу, у улици Војводе Глигора број 105, иако су просторије врло мале, затечено је 40 деце. Привредно стање грађанства овога краја, које је махом сиромашно, захтева да се прими што већи број деце, те ће свакако требати да се ово Обданиште прошири. Г. Богдановић, прегледавши сва обданишта, изразио је свој утисак, да се за децу Београда заиста данас ради са много љубави, али да организација рада мора још да се упопуњава и усавршава заједничким напорима добротворних друштава и Београдске општине. Говорећи о значају обданишта г. Богдановић је изјавио: — Непроцењива је важност ових установа у данашње време, када борба за живот апсорбује и оца и мајку, кад мајке не могу више да остају код куће старајући се само о њој и о деци, већ су приморане да иду и оне, поред мужа, да траже рада и зараде. Још тежи је случај оних мајки, које су једине хранитељице породице. Шта би било од деце, која би остала код куће сама, без њихове неге и надзора? Социјална дужност друштва је, да у том правцу нађе хитан и ефикасан лек. А то су дечја обданпшта, институције новијега датума, створене потребама нових прилика и пренете врло брзо у нашу престоницу, захваљујући познатој похвалној иницијативи наших хуманих жена, а затим схватању и заузимању Београдске општине. Није једини задатак обданишта да приме преко дана децу, која су лишена родитељског и кућевног надзора. То је само основа циља. Даље, обданишта су позвана да и у моралном, и васпитном, и хигијенском, и физичком погледу воде рачуна о својим малим штићеницима. Потребне су стручне забавиље, које ће кроз игру и забаву усадити у дечју душу прве почетке схватања моралних принципа, често недовољних у средини где су та деца рођена и где расту; потребни су васпитачи, који ће из почетка откривати код деце њихове наклоности на будућем путу живота и тим правцем их упућивати; потребно је уредити обданишта тако, да одговарају условима модерне дечје хигијене и да деца буду стално под надзором лекара; потребно је, најзад, деци физичко васпитање, које ће оснажити њихов физички организам, очеличити њихову физичку отпорност и њихово здравље. Нема сумње да у томе велику улогу игра и исхрана, коју деца у обданишту добијају, и која мора да буде под контролом стручњака, да би у јелу деца нашла све