Општинске новине

Стр. 210

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

сиска срдства, којима ће настати да употпуни и повећа кредите о којима је напред реч. У сваком случају, по Предлогу буџета предвиђено је на име кредита за нове радове 17,048.000.—, на име кредита за довршење започетих радова 4,123.000.— и на одржавање објеката 15,679.500.— динара, што укупно износи 36,850.500.— динара. Кад овој цифри додамо кредит који је у Предлогу буџета предвиђен за исплату дневничара, односно радне снаге која је саставни део општинских радова и који као што смо видели, износи 31,850.430.— динара, долазимо до правог стања о томе колико ће Општина београдска у току 1933 године потрошити у привредне сврхе, т.ј. у сврхе којима ће допринети осетном смањењу беспослице београдског становништва, да се и не помиње то да ће Општина у току године имати да потроши за набавке привредног и административно - канцелариског карактера преко 40,000.000.— динара. Говорећи о материјалним расходима, Суд мора пожалити што није могао предвидети кроз редовне буџетске кредите задовољење свих оних потреба социјалног старања, које су на дневноме реду. У накнаду за то, Суд је у Финансиском овлашћењу предвидео и обезбедио потребну основицу за закључење једног зајма из чијег би се приноса подигла једна градска болница а у исто време основало и једно прихватилиште за децу, којој ће се и надаље посвећивати највећа пажња и ради чијег су правилног напредовања у Предлогу буџета повећани до крајњих граница могућности сви они кредити који се односе на заштиту деце, обданишта, летовалишта и томе слично. У групу материјалних расхода улазе и тако зване обавезе по специјалним законима. Оне се у главноме односе на издржавање и изградњу основних, занатских и грађанских школа, на издржавање Управе града Београда и њених установа, на издржавање судова и најзад на допринос који Општина плаћа по Закону о осигурању радника, ефекат ових обавеза није мали и он износи по Предлогу буцета у округлој цифри динара 15,000.000.— или 4,14% од целокупног буџета, наравно не рачунајући > наведени ефекат осветлење и воду коју судови, Упоава града и њене установе не плаћају. Оно што је од интереса овде споменути, то је да ове обавезе имају једну сталну тенденцију к порасту, што је сасвим појмљиво кад се узме у обзир проширење вароши, пораст становништва и повећање културних потреба. Намеће се питање, да ли буџет Општине београдске може ту и такву тенденцију

одржати, баш и онда кад се ради о једној важној институцији као што је Управа града Београда. С друге стране пак док ове обавезе по специјалним законима стално расту, дотле приходи од општинских добара не показују ни из далека онај принос који би се с обзиром на њихову вредност могао с пуним правом очекивати. То долази једним делом отуда што Општина уступа у бесплатно уживање многа своја добра било сиромашном грађанству, било разним хуманим и културним установама, али понајвише отуда што државне установе не плаћају закупнину за добра која им је Општина у закуп издала. Ово неплаћање закупнине од стране државних установа може имати двојако дејство, једно да ослабљује општинске приходе доводећи Општину у положај да не одговара свима обавезама, и друго да учини неоправданим основ по коме су обавезе по специјалним законима Општини на терет стављене. За покриће расхода, о којима је у предњим излагањима било речи, предвиђено је по Предлогу буџета на име прихода динара 362,413.782.— Ови приходи у главноме могли би се посматрања ради поделити у четири г]Јупе: 1) дажбине, које се састоје из трошарине и из приреза, с том напоменом што је у Предлогу буџета за 1933 годину брисан и последњи део општинског приреза, а остављен у износу од 20%, тако звани обласни прирез. На име трошарине и приреза предвиђено је да се у току 1933 године наплати 90,000.000.— динара; 2) таксе од којјих се предвиђа 45,860.000.— динара, с тим да у овај износ улази и оно неосетно повећање које има доћи од измена и допуна у постојећој таксеној тарифи; 3) група прихода од привредних општинских предузећа, који се у Предлогу предвиђају у износу од 216,879.680.динара, с тим да у ову групу улази и приход од општинских добара, и 4) група разних и непредвиђених прихода од којих се према Предлогу има очекивати у току 1933 године 9,674.097.— динара. То укупно износи 362,413.782.динара или 320.243.— динара више него што износе расходи. Према томе, оваквим износом прихода Предлог буџета за 1933 годину потпуно је уравнотежен. У поређењу прихода предвиђених по Предлогу буџета и одобрених за 1932 годину могу се код прихода у Предлогу констатовати следећа повећања: 1) код дажбина постоји повећање за динара 9,000.000.— и оно долази отуда што је враћена трошаринска тарифа, која ,је важила до 15 априла 1931 године; 2) код таксе учињено је повећање од динара