Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 213

жбеници и поред тога што у општини влада и сувише велика толеранција лрема особљу у опште могу и даље остати у служби. Удруженим напором Буџетски одбор је тежио да што тачније процени реалност предложених прихода с једне стране и оправданост, прешност и подношљивост предложених расхода с друге стране. Резултат овог напорног, пажљивог, заједничког рада Суда и Буџетског одбора јесте садањи предлог, који је реално склопљен и уравнотежен. Буџетски одбор предлаже Општинском одбору да овај сада овако израђени предлог буџета за 1933 годину прими. Дефинитивна редакција и одобрење поднетог предлога, остаје, разуме се, у надлежност Општинског одбора. Чланови Буџетског одбора: Јов. Гавриловић, с. р. Сима Ј. Сасо, с. р. Влад. Душманић, с. р. Алберт Фирт, с. р. Аца Динић, с. р. Б. Д. Вукашиновић, с. р. Ж. М. Костантиновић, с. р. Драг. Стојадиновић, с. р. Мил. Живковић? с. р. Павле Кара-Радовановић, с. р. Д-р Ксенофон Шаховић, с. р. Момир В. Митровић, с. р. Радојко М. Гавриловић, с. р. Начелна дискусија по предложеном буџету Пошто је г. Гавриловић завршио са извештајем Буџетског одбора, који је такође поздрављен аплаузом и одобравањем, прешло се на начелну дискусију. Са исте, десне говорнице, са које је прочитао експозе Буџетског одбора узео је први реч г. Јован Гавриловић и у једном опсежном говору дао ретроспективну слику комуналних, привредних и политичко-социјалних прилика, под којима се овај буџет Београда доноси. У првом делу свога говора, одборник г. Гавриловић истакао је: — Предложени буџет прихода и расхода Општине београдске био је предмет нашег заједничког рада пун месец дана и не само нашег рада, него и сарадње наших пријатеља и посланика, Претседника Парламента г. Косте Кумануди-а и Министра правде г. Боже Максимовића, који су, желећи исто тако да помогну и Београдској општини и београдском грађанству, не жалећи ни труда ни времена, заједно са нама сарађивали, комбиновали и удешавали да на најбољи начин овај буџет свршимо, како би и општинске потре-

бе биле колико толико задовољене а да при том грађанство не буде преоптерећено. Наша је дужност, да им са овога места изЈавимо своју благодарност на њиховој доброти и на њиховом труду кога су несебично улагали да нас у овоме помогну. (Одборници узвикују: Живели!) — Још онога момента, када смо овде доведени, а може бити и пре него што смо примили дужност, напади су на нас почели. Ми смо нападани и од званих и од незваних. Нападани смо и од људи, који по својим моралним квалификацијама нису ни достојни да могу некога нападати. Нападани смо и од људи необавештених, нападани смо пре него што смо и почели рад од оних, којима је наш долазак наговештавао да више неће моћи радити онако како су радили и да ће њихови интереси ту бити мало пострижени. Господо, безразложни напади који су још првих дана били уперени противу нас, уперени пре него што смо и примили дужност не престају ни данас. Ми нисмо криви што велика већина нас, општинских одборника, па и самога Суда, не преставља искључиво елиту главне чаршије, него престављамо једним добрим делом и периферију. Ми сматрамо да треба одавде да делимо правду и правичност свима и свакоме, без обзира је ли богат или сиромах, без обзира да ли живи у центру вароши, или на периферији. И још у почетку нашега рада ми смо се старали и трудили да ту праведност спроведемо онако како треба да је спроведу праведни, савесни и исправни људи. Ми сматрамо, господо, да је велики део задужења Београда, — а то задужење затекли смо улазећи у Београдску општину у суми од 620.000.000.— динара, — сматрамо да је велики део тога задужења утрошен на уређење центра и да је крајње време да се нађе једна општинска управа која ће обратити пажњу и на оног малог човека, грађанина, који се дано-ноћно пожртвовано труди да тамо негде на периферији скући своју кућицу и обезбеди своју породицу. (једнодушно одобравање). Господо, држећи се тога постављеног правила, да су општини Београдској сви грађани једнаки, ми ћемо се старати да тај посао тако и продужимо. Нас, господо, неће поколебати у нашем раду сви ти напади, који долазе на нас, неће нас поколебати, јер нам је савест мирна, јер стојимо усправно, а онај који иде усправно кроз живот и свет нема чега да се плаши. Ти напади налазе одјека не само по вароши, већ ти напади су били пренети једним делом и у Народну скупштину. Нашло се и народних посланика који су сматрали да им је једина брига да насрну на Општину београдску. Господо, ти напади су безразложни, они не могу да издрже никакву критику, али ћете ми дозволити, да ако би загледали у суштину тих напада, ако би прочерупали тамо, ако би завирили мало дубље, видело би се да ти напади