Општинске новине

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Стр. 229

и где се најчешће употребљавају фантастични ефекти, који немају никакве везе са стварношћу). Права архитектонска изложба била би она изложба где би посетилац имао пред собом оригинале, као што их има на сликарским, вајарским, иконографским и свим осталим изложбама, дакле извршене, конструисане зграде, које се могу видети споља и у које се може ући. Само таква изложба могла би се назвати изложбом архитектонских радова и само таква изложба могла би извршити потпуно свој задатак: упознавање београдске публике са проблемима савремене архитектуре и савременог становања. Град Штутгарт извео је 1927 једну такву архитектонску изложбу. Општина је одредила ван града слободно земљиште на коме је имала да се изгради изложба савремених зграда за становање. На учешће

Бранко Максимовић: Степениште зграде у Проте Матеје 13

су позвани водећи архитекти са свих страна, којима је остављена потпуна слобода у пројектовању и извођењу. Замисао је остварена а изложба је претворена у насеобину у којој се станује (ЛУеЈбзепћоС31ес11ип §г). ❖ Како за изложбу није спремљен каталог (није био ни потребан) то ћемо поћи редом, од улаза. Милан Злоковић изложио је изведени хотел у Матарушкој бањи, спољашност и унутрашњост Хипотекарне банке у Сарајеву и неколико приватних зграда. Док је Хипотекарна банка класичне концепције са акцентима модернога (унутрашњост је решавана слободно) дотле је хотел у Матарушкој бањи решен у проетим. равним иоврншна.ма и онако како се пројектанту чинило за најбоље. Приватне згр*аде компоноване су са ефектима који данашњег посматрача задовољавју. Све то важи за сиољашњу ар-

хитектуру. Без основа, којих није било, излагач је лишио публику нечега што се не може изоставити. Драгиша Брашован изложио је фотографије Југословенског павиљона у Милану, пројекат са конкурса за Берзу, пројекат за зграду „Политике" и две приватне зграде. Милански павиљон, који је првенствено и с разлогом компонован за спољашњи ефекат, убеђује свакога да је рађен са великом вољом и са сазнањем да се ствара дело које ће претстав-

Милан Злоковић: Хотел у Матарушкој бањи

љати народ од 14 милиона. Но и унутрашње уређење павиљона, својим ванредно пријатним распоредом и ефектима светлости даје добар утисак. У свему, Југословенски павиљон у Милану (који, на жалост, иисмо имали прилике да видимо) дело је високих естетских квалитета и морао је учинити најбољи утисак. Петар и Бранко Крстићи покушали су да посетиоце приближе стварности јако увеличаним снимцима изведених приватних зграда. Даојна зграда на Сењачком брду која је компонована као једна целина, показује велику инвентивност пројектанта у изналажењу нових ефеката. Вила у Румунској ул. има извесне дисхармоније и немира, — али уноси

Браћа Крстић: Вила на Сењаку

свеж мотив у ову београдску улицу, која није најбоље лрошла са спољном архитектуром. Узидана зграда у Књегиње Персиде ул., да није двојне зграде на Сењаку, значила би декаденцију ка сецесији, помешаној са преживелим формама. Момчило Белобрк изложио је пројекат за приватну зграду на углу са добро решеном основом и спољашношћу која делује пријатно, са добро нађеним односима испада и.отвора. Замагљене, недовр-