Општинске новине

Стр. 278

ОНШТИНСКЕНОВИМЕ

ристичне грађевине (Варош-капија), или су везана за имена истакнутих личности. Ни данас није ничим обележена значајна Карађорђева капија на Калимегдану или место предаје кључева. Зашто се не би фиксирало место „Пиринчане", палате Евгенија Савојског у Душановој улици, или да се под темељима палате Коларчевог Народног универзитета нашао траг спољних зидова и куле средњевековнога града? — Потребно би било да се уз сарадњу историчара, археолога, архитеката и уметника створи један план са листом и топографијом тих споменика Београда и нацрта тих спомен-плоча, најчешће симболичнога значаја. — Далеко је од наших скуче-

<5

них прилика да се по угледу на понека културна средишта запада — такве уметничке рељефне плоче постављају и на почетним угловима значајнијих улица, приказујући личност или догађаје, чије име носи улица. У тесној вези са питањем старих споменика стоји проблем Калимегдана, наше Акрополе, проблем сачувања и реконструкције горњег и доњег града. И о томе би се данас могло говорити само принципијелно. У питање би могло доћи пре свега само консервација зидина (а никако имагинарна „реконструкција"), тако да се сачувају сви трагови постојећи из прошлости ове тврђаве од светске важности. У модерном преиначавању већ има грешака, почев са најситнијим моментом: зашто су рупе створене гранатама „реконструисане", место да су попуњене бетоном задржале видну успомену на значајне дане тешких борби? Београдска тврђава је у глав-

ном сачувала план доба Евгенија Савојског, али има и партија (нарочито на североисточном делу) из средњег века, па има много остатака и из римског доба. Зашто не бисмо хуманим, нешовенским пијететом према прошлости његовој истакли све ове моменте развоја и сачували као костур за једну праву интересантну Акрополу, на којој се неће ништа вештачки градити и преграђивати, већ само консервирати (као рушевине Акропола у Атини!) и дискретно и стилски паркирати, стварајући том вештином |)омантични и оживљени изглед. Само уколико не би ишле на уштрб стила тако консервисанога града, могле би се дизати стазе, степеништа, успи-

њаче итд. Међутим, без малих ископавања и сондаже терена, без археолога и архитеката стручњака и љубитеља старина, — не би се смело приступити овом замашном послу, а још мање грађењу нових архитектонских објеката! Онима, који су у принципу против сваког ископавања — навешћемо пример Рима, где су данас за љубав открића форума рушене и нове зграде, и кварт један цео у средини вароши; ако се пак помишља на грађење нових зграда — пре свега важно је пречистити питање опортунитета грађења над тереном који је шут, резултат несолидно засутих рушевина, који клизи, као што то сведочи павиљон Цвијете Зузорић и нови вештачки бастијони грађени при паркирању! Само уз претходну сондажу ширих сразмера, при којима би се имало пијетета према старинама многобројним, (а не упропашћавали римски и средњевековни споменици, и разлу-

Предаја кључева Београда Кнезу Михаилу