Општинске новине

Анкета о споменицима и трговима:

Анкета о споменицима и трговима

Као орган Београда „Београдске општинске новине" посвећују своје бројеве свима проблемима Београда, од социјално-комуналних до урбанистичко-естетичких. После успелих непосредних анкета о становима, заштити деце, борби против туберкулозе, затим анкете о уређењу периферије, снабдевању Београда млеком и хлебом итд., — која су питања „Београдске општинске новине" ставиле на дневни ред — извршене су две специјалне анкете о урбанистичком проблему, систему уређивања Београда као престонице. Успех првог дела ове анкете (о архитектури новога Београда) такође су подвукли и преставници јавности и претставници науке. Сада је, као продужење тих урбанистичких анкета овај орој часописа Бео града посвеђен питању изграђивања тргова и подизања споменика у Београду. Стављајући на дневни ред питање планског уређивања Београда као престонице, Редакдиони одбор „Београдских општинских новина" — после неоспорно успеле анкете о архитектури новог Београда — расписао је анкету по питањима даљег уметничког уређења Београда, нарочито по питањима уређења тргова и подизања споменика у Београду. Текст расписане анкете гласи: „Редакциони одбор „Београдских општинских новина", часописа за комунално-социјални, привредни и културни живот Београда, имаЈући у виду високи значај планског подизања споменика нашим народним великанима у Београду, значај и културни, и историЈски, и национални, па и урбанистичко-естетски, одлучио је: да априлски број репрезентативног часописа Београда посвети овом национално-културном питању Београда, коЈе, на жалост, ни до данас још није добило своЈе неопходно решење. РасписуЈући ову анкету, жеља је РедакциЈе престоничка часописа „Београдских општинских новина", да се ово наЈзначајније питање естетске стране Београда, као престонице, стави на дневни ред, расправи у најширим потезима и из тога резимира једна правилна и корисна одлука. На учествовање у овој анкети позвани су наши познати историчари, архитекте, комунални публицисти, естете, уметници, књижевници и стари Београђани. Редакциони одбор „Беотрадских општинских новина" слободан је позвати Вас, да учествујете у овој анкети својим прилогом — чланком, — у коме би Ви изнели своја тледишта, између осталог, и по овим питањима:

1) Који су тргови у Београду најприкладнији за подизање споменика и какве, односно које би споменике на ком тргу требало подићи? (Где би се н.пр. требали подићи споменици Краљу Петру Ослободиоцу, Браниоцима Београда, Незнаном јунаку, Њетошу, Кнезу Милошу, Вуку Караџићу, Филипу Вишњићу, Риги од Фере итд.). 2) Како би се тргови требали архитектонски да обраде, да би одговарали свима естетско-урбанистичким захтевима? 3) Како и чиме Београду, као престоници Југославије, дати и видне знаке историјско-националног знамења његовог; и манифестовати материјализовано његову улогу Југословенског и Балканског Пијемонта, улогу коју је он кроз векове имао? и 4) У вези ова три горња питања, како би требало решити питање реконструкције и очувања Београдског Горњег Града као историјске Српске Акрополе." У овој анкети учествовало је 58 лица, већином књижевника, уметника и старих Београђана. Редакциони одбор „Београдских општинских новина", на својој седници од 15 и 16 априла т. г., по прегледу и прочитању свих пристиглих рукописа, одлучио је да се штампају прилози г.г.: Томе Росандића, вајара, Бранислава Нушића, књижевника, др. Драг. Аранђеловића, проф. Универзитета, Душана Николајевића, књижевника, др. Мил. Борисављевића, арх., Мил. Николајевића, ђенерала, Драг. Арамбашића, акад. вајара, Стевана Бошковића, ђенерала, Александра Крстића, инж., Јована Дравића, професора, др. Воје Кујунџића, начелника Министарства, Ђорђа Мано-Зиси-а, кустоса Народног'музеја, Б. Војиновића, сликара Музеја Београда, др. Миодрага Грбића, референта Народног музеја и Бранка Максимовића, арх. * * * Уз публикацију ових одличних прилога, потребно је да још једном истакнемо културно-национални значај споменика и њихов морални утицај, који они врше на поколења, која долазе. Можда ће у овим тешким данима материјалне и моралне кризе, пасти са неке стране приговор, да пред Београдском општином стоје много важнији задаци него што је пиЈетет Београда према успомена наших националних и културних хероја. Такав приговор само је на први и површан поглед тачан. Већ мало дубља анализа