Општинске новине

Арх. Бр. Максимовић О трговима Београда

На питање: који су тргови у Београду најприкладнији за подизање споменика, веома је тешко дати онакав одговор како се можда очекује. Разлог је за то прост: Београд нема тргова у правом значењу те речи. Да је то тако, ми ћемо покушаги да то и докажемо. Но пре него се упустимо у расматрање тог питања треба напоменути да сам недостатак у трговима још не би значио никакву замашну грешку са гледишта градског уређења. Вишеструки значај тргова, који су они некада имали, у данашњем начину градског живота потпуно се изгубио и свео на још једини стварни разлог постојања: продају животних намирница. Сви остали специфични називи за тргове (саобраћајни, архитектонски, вртарски, споменички, итд.) створени су вештачким путем и припадају само историји урбанистичке литературе. Београд има један једини трг на коме је правилно постављен споменик: то је трг уоквирен зградама Позоришта, Хипотекарне банке и зграде „Риунионе" на коме се налази споменик Кнезу Михаилу. Па и тај једини трг има један велики недостатак: празнину од око 60 метара којом је нарушен један од основних захтева код тргова — што већа затвореност вертикалних површина! Трг испред Универзитетских зграда' (Краљев трг) по своме пространству, по своме облику и затворености могао би да'се уброји у добро решене тргове да није велике диференције у нивоу између улица Васе Чарапића и Југовићеве, која је чак и наглашена изведеним потпорним зидом с горње стране парка и двема великим капијама. Уосталом, и тај трг, као и Позоришни трг, већ је заузет: у парку су постављени споменици Јосифу Панчићу и Доситеју Обрадовићу, који свакако на томе месту треба и да остану. Трг на Топличином венцу корисно је употребљен за мањи парк, који већ има дрвета са крупним крунама, тако да је њима заклоњен поглед ма са које тачке трга. Што је тај трг употребљен за парк само је добро, али је тиме изгубљен утисак трга. У средишту тог сквера могао би се Аакако поставити какав споменик, али је питање, с обзиром на заклоњеност од дрвета и на доста ретке посетиоце тог иначе пријатног одморишта, да ли би тај споменик био удовољној мери запажен и изложен посматрању, што је на постављање споменика од великог значаја.

Теразије (Престолонаследников трг) у ствари су само једно проширење Краља Миланове улице, које се не може сматрати као трг. На томе месту (које је за данас стварни центар Београда, крај свег померања његовог према југоистоку) најживљи је саобраћај, и пешачки и превозним средствима. Ма да су средином Теразија изведена два сквера и један водоскок са тротоарима, целокупни пешачки саобраћај упућен је само двема бочним странама, док су тротоари поред скверова празни. Према личном посматрању на Теразијама је целокупни саобраћај транзитни, без задржавања (изузевши делимичног чекања путника на превозна средства). Поред тога што Је тај саобраћај транзитни, он је и веома густ, тако да је у извесне часове пролазницима главна брига да себи прокрче пролаз и да што пре прођу кроз ту зону концентрисаног саобраћаја. Ма да се Београдска општина труди да скверовима на Теразијама даје што пријатнији и свежији изглед, снабдевајући их првокласним вртарским материјалом, који се мења по неколико пута на годину, највећи део пролазника прође Теразијама не задржавајући поглед на скверовима, а ако су то и учинили то је учињено махинално, на тренутак, што је сасвим разумљиво када се узме у обзир оно што смо напред рекли о саобраћају на Теразијама. Струјање пешачког саобраћаја на томе месту тако би исто онемогућивало задржавање и посматрање каквог споменика који би био постављен на једноме од скверова. Саобраћајно раскршће „Славија", ма да се од многих сматра као трг, не може ни у ком случају бити убројано у тргове. „Славија" са својих 7 саобраћајних праваца од којих б има трамвајске пруге, била је и остаће и надаље само један важан и жив саобраћајни чвор, који ће, с обзиром на померање центра Београда, бити из дана у дан све више оптерећен. Ако може бити речи о уређењу тог раскршћа, то може бити само са саобраћајног гледишта, које захтева рационалније решење коловозних површина и тротоара и већу безбедност пешачког саобраћаја. Трг испред Железничке станице (Вилсонов трг) створио је Леже убодом шестара у главни улаз у вестибил и описивањем кружне линије од 120 м. радиуса. Можда је сматрао да је то за Београд довољно, а можда и није могао дати нешто боље, што је данас уоста-