Општинске новине

€тр. 294

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

права да присуствује седницама општинског одбора, може и на самој седници изрећи задржање од извршења оне одлуке општинског одбора, за коју би нашао, да је противна закону или законитим наредбама власти, или којом се прекорачује делокруг општине као што је то предвиђено у закону о општинама у Хрватској и Славонији које немају уређеног магистрата (зак. чл. XVI од 1870). Како се за задржање од извршења одлуке општинског одбора тражи писмено и образложено решење надзорне власти, мислим да начелник срески не би имао ово право. У владином пројекту овога закона било је предвиђено (§ 123) да надзорна власт може предложити бану да задржи од извршења и ону одлуку општинског одбора која би била противна, општинским интересима. Но оваква одредба, као очито противна општинској самоуправи одбачена је још у скупштинском одбору при претресу овога закона. Према § 125, противу одлуке надзорне власти којом ова, на напред изложени начин, задржи извесну одлуку- општинског одбора од извршења, одбор има право жалбе бану у року од 15 дана. А бан у року од 8 дана има или да поништи ожалбено решење надзорне власти или да упути акта на решење надлежном управном суду. Против одлуке Управног суда нема места даље правном леку. Ако бан не упути акта управном суду у одређеном року, или ако управни суд не донесе одлуку у року од месец дана од дана пријема акта, одлука општинског одбора постаје правоснажна. Овакав је поступак код задржања од извршења одлуке општинског одбора сличан поступку у том случају из чл. 152 српског закона о општинама. Само што је по поменутом пропису чл. 152 српског закона о општинама надзорна власт, кад задржи од извршења одлуку општинског одбора, дужна, не по жалби, као што је то предвиђено у § 125 овог новог закона о општинама, већ по званичној дужности да пошље акта Министарству унутрашњих послова, а овај, ако не поништи решење надзорне власти, доставља акта Државном савету на коначно решење. У-овом случају, раније Државни савет, сада Управни суд, не решава један административни спор већ један <сукоб између самоуправне и надзорне државне власти и он овај сукоб не решава као административни суд већ као врховни надзорни орган над општинама. Према томе је и поступак по чл. 152 српског закона о општинама, по коме је надзорна власт задржану одлуку општинског одбора од извршења, дужна по званичној дужности да пошље вишој управној власти, више у сагласности са природом оваквог спора него поступак из § 125 новог закона о општинама, по коме надзорна власт задржат.у одлуку шаље вишој управној власти (Бану) само по изјављеној жалби. Овде је био изложен надзор државне

власти код самоуправних послова о којима су пословима они донели своју одлуку. Но надзор управне власти није ограничен само у томе већ се њиме иде и на то да самоуправне органе принуди да предузму и оне послове који су јој стављени у дужност а које послове општина неће да врши или их не врши у довољној мери. У том циљу према § 127, надзорна власт ако опази да општина не предузима у опште, или не предузима у довољ ној мери послове свога самоуправног дело* круга из § 76, обавестиће о томе образложеним извештајем бана. Бан може, ако преговори са општином не доведу до повољног резултата, одредити шта је општина дужна предузети. Против ове одлуке општински се одбор може жалити ресорном Министру у року од 8 дана, а против одлуке Министра нема места даље правном леку. Ако и после тога општина не учини оно што треба, одлука ће се извршити, сходно прописима закона о општем управном поступку. Послови пак, који по § 76 спадају у делокруг општине, јесу сви послови који се тичу интереса општинске заједнице, а односе се на економски, културни и социјални напредак у општини. Што значи, да је надзорној власти овим прописом ипак дато у надлежност. да она цени интересе општине. Ово се нарочито истиче код оцене, да ли општинска власт у довољној мери предузима послове који се тичу интереса општинске заједнице. Поред тога, у пом. .§ 127 изречено је да општина противу решења Министра у овој ствари не може да поднесе тужбу Државном савету. Што се тиче спора о томе, да ли општина довољно предузима оно што треба у интересу општинске заједнице, ту би тужба већ и иначе по чл. 19 тач. 3 у вези чл. 34 закона о државном савету била одбачена као недопуштена, јер управна власт у том случају доноси акт на основу слободне оцене. Али противу решења Министра којим се општини налаже вршење неких послова за које управна власт налази да по закону спадају у надлежност општине, општине би према чл. 15, 18 и 23 зак. о Држ. савету могла поднети тужбу Држ. савету, јер би у том спору имало да се утврди да ли вршење таквих послова по закону. заиста спада у надлежност општине или не. Што значи да би се спор водио око тога да ли је управна власт таквим решењем правилно применила закон. А таква је тужба по чл. 23 зак. о држ. савету, у коме је речено — тужити се може; што управна власт није правилно или није никако применила закон, дозвољена. Што се тиче послова Државне управе који су општини законима и законским наредбама стављени у дужност (пренесени делокруг) ако општина такве послове ни после позива надзорне власти не изврши, надзорна их власт може извршити на рачун општине (§ 128).