Општинске новине

Стр. 144

О П Ш Т П Н С К Е Н О В И Н Е

нике г. г. Јован Николић, кафеџија и Бора Костић, пенсионер. 11. Код тачке дневног реда: „Предлог о саображавању регулационог плана Београда генералном пројекту Београдског железничког чвора", прочитан је предлог Суда, па је г. Павле Кара-Радоваиовић истакао да Општина мора водити рачуна о невољама грађана, који због оваквих резервација не могу да зидају грађевине на својим земљиштима, зато што су та земљишта под ударом генералног плана. Овде је једна велика зона резервисана и у њој се не сме зидати, јер се још не зна где ће тачно проћи тунел испод Београда. Због тога би требало што пре решити то питање и ослободити остала земљишта ове резервације, како би грађани могли зидати и како би беспослени радници могли доћи до по.сла, Одборник г. Јован Гавриловић са своје стране истиче да овакве одлуке битно задиру у интересу грађана и поједине од њих доводе до упропашћивања. Овде је обухваћен један велики појас, на коме је забрањено подизање и на тај начин онемогућено вршење продаје и куповине земљишта, јер је г. Министар саобраћаја резервисао тај простор за железнички чвор и тунел испод Београда са роком од две године. Моли г. претседника да и лично дејствује код г. Министра саобраћаја, да се овај рок скрати, бар на годину дана, како грађани не би били ограничени у слободи располагања својом имовином. Ови планови о правцу тунела и железничке линије могу се израдити и за шест месеци, па би због тога требало да се њиховој изради приступи што пре. Одборник г. Драгослав Стојадииовић у своме говору истиче озбиљност питања, које је на дневном реду нарочито стога, што Београдска општина има код овог железничког чвора много да жртвује и да уступи земљиште држави у вредности око 40 милиона динара. Због тога је ово питање Министарство саобраћаја требало да решава у споразуму са Општином београдском, а не овако да се Општина стави пред свршен чин и да је нико не пита чак ни онда кад је у питању њена имовина. Општина од државе потражује толике милионе, општински буџет је огроман, а држава не плаћа Општини оно што јој дугује. Налази да Општина београдска треба да наговести, да то имање које се има да употреби за чвор има држава да плати Општини, јер по Закону о експропријацији за железнице се уступа земљиште бесплатно, кад оно не доноси приходе, а кад доноси приходе онда не мора бесплатно да се уступа. Ова општинска имања доносе приход и због тога се мора тражити еквиваленат. Београд као престоница Југославије заслужује

да му се ова накнада за одузето земљиште учини. Павле Кара-Радовановић поткрепљује своје раније изнето гледиште наводима г. г. Гавриловића и Стојадиновића и предлаже да се овај предлог скине с дневног реда и да се сгупи у споразум са г. Министром саобраћаја, па да се предмет после тога изнесе одбору на одлуку. Потпретседник г. Витор Крстић истиче да се овај предмет не може повући с дневног реда због тога, што је по среди једна одлука Министарског савета, а не само г. Министра саобраћаја. Суд ће водити рачуна о гледишту г. Стојадиновића у погледу експропријације опшгинског земљишта, како ствар не би испала на штету Општине, а предузети су кораци да се убрза израда планова, како грађани не би били погођени. За овим је на предлог Суда О.Бр. 4655 Одбор Р Е Ш И О : Да се по захтеву г. Министра саобраћаја, који је поставио шаљући Општини генерални пројекат железничког чвора, поступи на овај начин: 1) Да се регулациони план Београда саобрази новоме пројекту железничке пруге и осталих постројења, сходно § 4 тач. 5 Грађевинског закона и чл. 2 тач. 5 Правилника о изради регулационих планова. 2) Док Министарство саобраћаја не пошље детаљне планове, на оснојву којих се може израдити измена регулације, да се сходно § 118 Грађевинског закона забрани подизање нових зграда и веће преправке постојећих на земљишту резервисаном за потребе железнице, као и да се повуку издате дозволе за грађење у колико грађење није започето. Забрана зидања важи за ове терене: а) Целокупан терен између дунавске обале и кланичне пруге од Дунавског моста до доњег града, које је резервисано за теретне станице ,,Кланица" и „Шаран" а у вези са будућим пристаништем. б) Терен између улица Вишеградске, Сарајевске, Дринске и Штросмајерове, који је резервисан за портал железничког тунела. в) За потребе путничке станице Дунав резервисано је земљиште ограничено линијом, која полази од Дунавског моста на југозапад до кланичне пруге у Радничкој ул., па затим овом пругом, па поред , фабрике кожа и хотела „Кланица" и преко Кнез Милетине улице, улази у Кланични Булевар даље овим Булеваром, па преко Веницелосовог трга на Варшавску улицу, и овом улицом до Цвијићевог булевара, затим овим Булеваром до пресека са Ђушином улицом, одавде на југозапад пресецајући блок између улица Драже Павловића, Ђушине и Цвијићевог Булевара до раскршћа ул. Драже