Општинске новине
#
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ ђачких. Трошарина је срасла са психологијом грађана и њено поновно увођење наишло је на одобравање, јер се на тај начин омогућава правилно функционисање финансија у Београдској општини. Том приликом истакнуто је да питање такса и питање општинског приреза треба да буду решени на један блажи начин. Београд је по својој социјалној структури варош малог грађанина и чиновника, а не варош велике тешке индустрије. Отуда се мора водити више рачуна о тим грађанима и буџет довести у правилан однос са њиховом платежном снагом. И ако ова општинска Управа није непосредно бирана од народа, она је ипак посредним путем преко једне нолитичке ситуације за коју је гласало 85% бирача дошла да преставља расположење тих Београдских бирача. Према томе не треба мислити да ова Управа није демократског карактера. Када се говори о ревизији општинско Статута, онда не треба мислити да се тиме тежи, да се чиновници због те ревизије избаце из оиштинске службе. То ова општинска Управа неће и не жели, али се ревизијом хоће да изврши реорганизација општинске службе, јер се њоме могу да изврше велике уштеде у буџету. Чиновници Београдске општине треба да буду вредни, марљиви, пажљиви и штедљиви и да воде рачуна о општинским интересима. У Статуту има аномалија, које не могу опстати, као што је на пример дисциплинска комисија, која извиђа кривице, али не пресуђује сгвар, већ то чини Суд, који није чуо ни оптужбе ни одбране. Затим подела дирекција може друкчије да се изврши, да се број њихов и број одељења смањи. Анкетни одбор требало би да буде перманентан и да заједно са Судом проучава и чини предлоге за реорганизацију општинске службе. Наш је буџет велики и држава уместо да помаже Општину београдску, она не одговара својим обавезама, а осим тога узима још од бпштине велике комплексе земљишта за потребе железничког чвора. Тај железнички чвор потребан је целој Југославији и требало би да држава плаги бар свој дуг. Кад би држава исплатила Општини стари дуг, онда би овај буџет могли изгласати са осмехом. На крају изјављује да ће гласати за буџет. Одборник г. Никола Николић такође наглашава да је буџет велики у сразмери са платежном моћи грађана, али истиче да је ова Општинска управа стављена пред свршен чин вољом ранијих Управа, и кад се дугови морају плаћати, онда се мора одобрити и буџет, из кога ће се ти дугови платити. Моли Суд да после изгласања буџета одржава и даље контакт са Општинским одбором у погледу његовог извршења, јер се не мора све утрошити што је предвиђено. Добро би било да се изврши смањење приреза и такса, ако то само допушта финансијски ефекат. При
Стр. 171 ревизији чиновничког питања не треба пренаглиги већ савесно испитати сваки случај, како не би страдали неправично. Код државе треба утицати да поведе рачуна о престоничкој општини и да одговара својим обавезама, пошто и Општина мора одговарати својим обавезама. Изјављује да ће у начелу гласати за буџет. Одборник г. Миливоје Живковић у своме говору истиче да раније Општинске управе нису мислиле на оне управе које ће после њих доћи, већ су задуживале Оишгину и отуда је данас буџет овако велики. Ануитети I износе преко 180 милиона, а то је више од I половине буџета. Ова Општинска управа почела је да обраћа пажњу изградњи периферије, док су раније мислиле само на центар. Требало би да Општинска управа покуша да одложи плаћање ануитета за ову годину код наших новчаних завода и да на тај начин уштеђени новац употреби на изградњу периферије. Истиче, као нарочито похвалан пример, да је Општинска управа за прво тромесеч.је ове године исплатила на име разних ануитета суму од преко 30 милиона динара. На крају изјављује да му као грађанину Београда савест налаже да гласа за овај буџет. Пошто није било више пријављених говорника, претседник г. Милутин Петровић закључио је начелну дебату и приступило се поименичном гласању за буџет у начелу. За предлог буџета гласали су г.г. Јован Гавриловић, Драг. Стојадиновић, Воја До■ ганџић, Јован Павићевић, Михајло Граовац, Влад. Душманић, Петар Терзић, Алберт Фирт, Бранко Старчевић, Бора Ђорић, Јоваи Викторовић, Живко Живковић, Сима Сасо, Михајло Стефановић, Миливоје Живковић, Воја Симић, Рад. Гавриловић, Б. Вукашиновић, Ж. Костантиновић, Драг. Милошевић, Александар Беловић, Милосав Ђорђевић и Никола Николић. Против буџета гласао је г. Милић Сокић. Отсутни су били за време гласања г.г. П. Кара-Радовановић, Ј, Солдатовић, Михајло Ђурић, д-р Фридрих Попс, Аца Динић, Михајло Николић, Стојадин Анђелкрвић, Јован Сретеновић, Милија Станковић и д-р Ксенофон Шаховић. Претседник г. Милутин Петровић објављује да је предлог Општинског буџета за 1933 годину усвојен у начелу са 23 гласа против један. Седница је закључена у 1 час изјутра. Оверавају: Претседник Деловођа, Општине београдске, 5ож. Л. Павловић с. р. ^илутин А. Петрови^ с. р.