Општинске новине

Стр. 350

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

о млеку, његову манипулисању, стоци и свим другим потребама а у вези са млекарством. Од тих људи се тражи да имају све потребно за рационалну негу и одржавање млека. У Бечу је млеко, у погледу његове чистоће, подељено у три групе, дакле, микробиолошке стране и то: обично млеко .какво га ми пијемо; боље млеко са нарочитим прописима манипулисања; и асептичко добивено млеко, које помоћу нарочитих апарата не долази у додир са спољним ваздухом. Резултат испитивања ових врсти млека у погледу микроорганизма који она садржавају у једном кубном сантиметру овакав је:

обично млеко

боље млеко

асептички добивено млеко

1)

у музлици има микроба

100.000

3.000

150

2)

у сакупљајућој канти

3)

има микроба ....

200.000

10.000

200

у канти за време тран-

4)

спорта има микроба . .

300.000

20.000

400

после муже на 6 сати

5)

има микроба ....

600.000

40.000

250

после муже на 12 сати

има микроба ....

3,000.000

100.000

400

Ова таблица показује најбоље колику велику вредност при манипулисању са млеком има чистоћа штале, послуге, судова и цедила. Затим из ње се види колико знања, материјалних срестава располаже онај, који хоће да се бави производњом млека. Код нас се контрола млека своди само на то, да се види да произвођач није вадио из млека масне састојке, додавши воду или какве друге шкодљиве материје, — а за осталим његовим лошим странама, патолошким микроорганизмима, чистоћом и др. апсолутно је немогуће трагати. За контролу млека у погледу његове микробиолошке, понајважније, исправности нема другог начина до дуготрајна и гломазна процедура у бактериолошким институтима. Млеко се у Београду фалсификује већином одузимањем масла и досипањем воде, док других фалсификата нема, или их има у врло малом броју. За сузбијање тих фалсификата постоје две врсте контрола млека, прво: мерењем његове специфичне тежине и друго; контрола млека у хемиској лабораторији, где се испитује количина масти, сув остатак и специфичну тежину млека. Овај други начин контроле млека много је сигурнији од првог. Мерењем специфичне тежине млека долази се до знања, да ли је млеку одузимано масло, и да се услед -тога умањила специфична тежина испод нормале. Са оваком контролом не може се знати дали је фалсификатор сипао у млеко воду, јер мерењем специфичне тежине, не само да се не постизава контрола

млека, но се иде чак на руку фалсификатору, јер ако он одузме млеку масло а дода воду, тек тада изађе нормална специфична тежина. Тако, на овај начин вешт фалсификатор избегне казну, јер зна да млеко коме је одузето масло а додата вода излази на лактодеизметру са нормалном специфичном тежином, док се казни онај, чија је специфична тежина млека испод нормале, који недовољно или нерационално исхрањује своју стоку за мужу. У Берлину, Бечу и другим већим варошима нормиран је проценат масти за садржај млека. Ако се нађе_мањи проценат од нормале продавац бива кажњен, без обзира да ли је млеку одузимано масло или је тај мањак масти дошао услед недовољне и рђаве сточне исхране. Један немачки велики познавалац млекарства, имао је право кад је рекао, у погледу каквоће млека, да је то ствар савесности пролзвођача (сће Сешзбепзбсће <Јез Ргос1исеп1:еп). На крају — о контроли млека — важно је напоменути појаву згрушавања — кварења млека. Ова појава није толико важна са здравствене стране гледишта, колико на економску страну произвођача и потрошача. То је млечна киселина (аасИШ), која долази највише отуда, што се млеко за време од муже до варења није одржавало на ниској температури. А има и случајева где се млеко прогруша и услед тога што су млечни судови били нечисти; или дешава се, што је дотична крава имала болесно виме. Овако млеко кад се при кувању згруша не једе се и не употребљава се низашта, те према томе нема опасности по здравље човека, док се, разумљиво, са материјалне стране штети. Услед овог кварења неопходно је потребно имати за модерно млекарство хладњаче, апарате за прање и стерилизацију судова а у исто време новац, поред савесности произвођача. Из овога се види, да је у Београду контролисање млека врло гломазно, нарочито кад се узме у обзир распарчата производња млека. Затим, немогуће је водити контролу над сточном исхраном и млечним судовима. Контрола млека врши се само у ужем смислу. По питању снабдевања Београда млеком и подизању централне млекаре, пре две године, када су „Београдске општинске новине" извршиле познату анкету млека, Суд Општине беогрдске позвао је чувеног данског експерта за млекарство Хана, да он по овом питању да своје мишљење — предлог за оснивање једне централне млекаре у Београду. Тада је г. Хан обишао сва околна села, која снабдевају Београд млеком. Г. Хан је простудирао свестрано цео овај елаборат и испитао месне прилике околине Београда о чему је тада поднео Суду Општине града Београда обиман и исцрпан извештај о пита-