Општинске новине

7

Друштвена хроника:

Београд је, уз учешће преко педесет хиљада Београђана, на најсвечанији начин прославио своЈу славу Спасовдан — У присуству изасланика Њ. В. Краља, генерала г. Павла Павловића, Њ. Св. Патријарх са члановима Суда Београдске општине: прегседником г. Милутином Петровићем; потпретседницима: г. г. Витором Крстићем, Доброславом Богдановићем и кметом-правником г. Добривојем Вујићем, пресекао је славски колач у свечаној дворани Београдске општине. —

Спасовдан је један од најпригоднијих празника, који се симболично може везати за славну, мученичку и неисцрпну херојску историју града Београда, који је столећима спасавао и бранио западну Европу и њену културу од најезде азијатских завојевача и рушилаца европске хришћанске културе, највећих непријатеља хришћанства. Београд се, као чувар хришћанства, још у доба Римљана узнео до светитељског самопожртвовања и његове жртве за веру још тада су узидане у темеље ове 'херојске и мученичке вароши, која је себе пуне две хиљаде година приносила на жртвеник слободе, правде и истине. За Београд се са поносом може рећи, да је спасилац Западне европе и њене културе. Јер док су се западне европске државе културно и национално васпитавале, Београд је морао, као главни град и бедем на граници Европе и Балкана, на путу са Истока на Запад, да се бори за спасење своје браће по вери, за спасење вере, њихове народности и њихове културе. Спасовдан је у Београду први славио Деспот Стеван Високи Симболичну везу Спасовдана са Београдом први је увидео Деспот Стеван Високи, чија је престоница у то доба био Београд. Он је први увео да Београд, као своју славу, прославља Спасовдан, Св. Узнесење Господње. Са чврстом хришћанском вером, мудри и побожни Деспот Стеван Високи, позвао је још онда Београђане да побожно прослављају сваке године Спасовдан, као дан који је именом везан за спасење српског народа и свеколиког човечанства. Од тада, па све до пада Београда у дуготрајно ропство, Београд је славио Спасовдан. Касније, када су Турци заузели Београд, они су уништили све што је хришћанско и од тада је и Београд престао да слави своју славу.

Као успомену на ослобођење Београда од Турака, Спасовдан је свечано прослављен пре седамдесет година Пре седамдесет година, после страховитог бомбардовања Београда од стране Турака, када је Београд потпуно поново пао у српске руке и када су Србима предани кључеви од града, Београђани су се сетили свога симбо-

Њ. Св. Патријарх г. Варнава са Епископима и Суд Општине Београда са одборницима О. г. Б. излазе из Вознесенске цркве

личног празника, Спасовдана, и тада су га први пут, после Деспота Стевана, на најсвечанији начин празновали. Од тада Београд је сваке године побожно славио овај велики хришћански празник, који означава спасење и узнесење после страховитих мучења и патњи. Београђани су на свој велики дан са усхићењем носили литију и обилазили запис, који се тада налазио на пољани, где се сада уздиже велика палата Академије Наука.