Општинске новине

Стр. 364

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

ложај од туђинске централне власти која нам је оспоравала и најосновнија права као људима и као нацији, и против које смо се борили, да је ослабимо и срушимо, чему ћемо да служимо том ускогрудом и подвојеном борбом међусобном у нашој народној држави. која нам гарантује у пуној мјери сва права и која као наша општа народна по природи ствари чува у пуној мјери хармонију интереса и појединаца и цјелине? Зар су нам потребне политичке организације, које својим саставом већ тргају и разједињавају нашу народну снагу и слабе' нашу државну заједницу, кад преко опште народних југословенских политичких организација свако може постићи сва права која му у народној држави нико не оспорава.

Г. Никола Узуновић, Министар без портфеља и претседник Главног одбора Ј. Р. С. Д.

Али то исто важи и за партије некадашње Краљевине Србије, која поред свих својих настојања и добре воље, и .поред широких својих програмских видика нису могле да се прилагоде новом времену и новим потребама, изазваним нашим једињењем. Оне су већ по свом предратном покрајинском поријеклу, по тешкоћама, на које су наилазиле, да ухвате корјена у свим крајевима, по претежном броју присталица својих из једног племена, једне вјере или једног дијела наше Отаџбине, давале повода, оправдале и изазвале потребу на другој страни стварања и одржавања историских странака изразито вјерског или племенског карактера. Методе рада, на које смо били раније навикли, начин међусобних борби из прошлости, успомене на некадашње међусобице, погодбе под којим смо се диференцирали у доба кад смо били разједињени, биле су јаче од сваке добре воље, од сваког патриотског настојања свих наших великих политичких умова од Ослобођења на овамо, који су дјеловали у разним политичким странкама. И они су са жаље-

њем осјећали како се те и такве странке међусобно предусрећу неповјерењем, сударају и изазивају трзавице које коче продуктиван и стваралачки рад у корист народа и државе; и они су свјесни били, да сређење наших прилика, наш напредак и наша снага, зависи једино од пуне националне солидарности, коју су тјесногруде борбе несавремених партија често пута спутавале и угрожавале. Ја нећу да набрајам све те рђаве примјере из наше скорашње прошлости, који ово несумњиво потвуђују, али искуство које смо стекли одредило нам је јасан пут, којим има у будуће да тече наш политички живот. Сва та драгоцјена искуства нашла су свој пут признања и изражаја у Уставу од 3 септембра 1931 године. Мисао јединства народног и унутарње државе и све оно, што је са тим у вези, уздигнуто је овим Уставом на степен највишег закона за свакога. Она не смије ни непосредно ни посредно, било преко уређења државног или самоуправног, или друштвене, културне, привредне или политичке организације бити предметом партијских цјењкања, погађања, или споразумјевања. Она је за свагда ван дискусије. Стога и наш политички живот не смије се развијати у знаку подвојености било вјерске, било племенске или регионалне. Стога и наше будуће партије, све које се стварале буду, морају бити чисто југословенске, и то не само по ширини свога програма, него и по ширини простора свога дјеловања ■ и свога поријекла. И стога и ми са пуно признања и поштовања према свим бившим партијама, које су своју историјску мисију извршиле и не одговарају више потребама наше уједињене велике Отаџбине, исто онако, како смо са љубављу и пијететом савили своје племенске заставе, и као што смо народне цркве и верске организације оставили смо својој узвишеној духовној и моралној улози, и као што смо Ослобођењем и Уједињењем поломили све оне преграде покрајинске, које неки воле да називају историјскима, а које су историјске само по том, што најречитије претстављају историју наше разједињености и неслоге, —• стога ми стварамо једну велику политичку заједницу: Југословенско Радикално Сељачку Демократију, која ће у духу свих великих начела уставних окупити у целој држави без обзира на племе, вјеру, крај из која је ко, а и без обзира на ранију партијску припандност, окупити на сарадњу све оне, који су спремни да позитивним и преданим радом у корист народа и државе, допринесу здравом националном и социјалном напретку и нормалном развитку политичких прилика код нас. У том духу донијело је Народно претставништво и нови Закон о удружењима, по којем је сваком, ко има другојачије схватање о свим политичким, културним, привредним и друштвеним питањима, него ми, створена могућност, да се слободно организује — у политичке партије као и нови Закон за избор народних посланика, по којем је сваком грађанину омогућено активно учешће у политичком животу. Једино ограничење, које је постављено јест, да вазда негује и поштује надасве мисао јединства народног и државне целине, која нигда више неће бити код нас ни предметом партијских свађа и прегањања, ни предметом међупартијских тактичких споразумјевања и погађања. Само тако радећи ојачаћемо нашу народну и државну цјелину. Правилно схваћена мисао југословенска рјешава сама собом све проблеме, које смо пренијели као трагове нашег засебног подвојеног живота у прошлости, јер Југославија не значи само пуно јединство народно, цјелину и јачину наше Отаџбине, она значи и пуну једнакост и правду за свакога, пуну једнакоправност и једнаку бригу за све крајеве; она искључује свачију превласт. То има да нас трајно веже у једну нераздвојну заједницу, у нашу националну државу; то име створило је од наших племенских великана, наших свијетлих племенских традиција, симбол заједничке величине, заједничког по-