Општинске новине
Стр. 384
ОПШТИНСКЕНОВИНЕ
возове, односно њихове вагоне да их потом расподели и упути по намењеним правцима. Саобраћајно правило и потребе уређења саобраћаја у железничким чворовима захтевају, да се сав пролазни саобраћај тј. сви вагони сконцентришу у тој централној станици, коЈа је њему намењена и чија се функција у томе и састоји да прикупи цео саобраћај на једном месту и да га затим расподели у организоване возове по намењеним правцима. Свако одвајање саобраћаја на путу прекр Београда и упућивање у ма ком правцу не преко ранжирне станице а мимо ње ствара веће трошкове око формирања возова и оставља ранжирну станицу без посла одузимајући њој намењени посао. И при концентрисању свију праваца у Ранжирној станици она неће моћи бити потпуно искоришћена, јер се неће моћи добити довољно вагона за њен рад. Ако се будемо трудили, да исту обиђемо и да упућујемо возове поред ње, онда се излажемо на другој страни поновном прегруписавању и ранжирању возова у мањим станицама, које нису намењене ранжирној служби. Ранжирна станица има један важан задатак: да повећа обрт вагона, што се у обичним станицама не може у тој мери постићи. При решењу железничког чвора у Београду има се водити рачуна, не само о унутарњим везама и распореду теретних и путничких станица за град Београд, него и о регулисању и подели саобраћаја, упућеног на своме путу преко Београда на југ и север наше државе. Треба испитати откуда и куда иде тај саобраћај и како ће се и по којим правцима формирати локални и директни возови и до којих следећих диспозиционих станица упућивати, а да исти не буду изложени уступним променама, поновном ранжирању и маневрисању. Теретни саобраћај, који долази из Баната дели се на: 1) Саобраћај за Београд и 2) Саобраћај за остале правце преко Београда. Може се претпоставити да ће бити из Баната саобраћаја упућеног преко Београда за све правце севера преко Срема и све правце југа. Може се претпоставити да ће бити мање упућено на север а више на југ. Према изнетом решењу сав банатски саобраћај би се имао у Панчеву изранжирати, пошто је у Панчеву предвиђена ранжирна станица, и саобраћај на југ имао упутити од ПанчевачК0г моста на В. Село—Зуце, где се спаја са пругом Топчидер—М. Крсна. Нема великог разлога и потребе да и тај саобраћај, који се одваја и обилази Београд, односно централну Ранжирну станицу, и упућује на Југ, не буде упућен, заједно са осталим саобраћајем, — кад већ и такав саобраћај постоји, који се мора упутити из Панчева у Ранжирну станицу, — у пра^цу југа заједно у централну ранжирну станицу и одатле заједно са осталим саобраћајем расподе-
ли по правцима пруга. На тај начин се избегава ранжирање свих возова у Панчеву и врши само формирање у две главне групе: за сам Београд и централну Ранжирну станицу. У том случају Панчево је једна обична диспозициона станица без потребних већих ранжирних постројења и служи као помоћна теретна станица за поделу саобраћаја у две групе. У прво време, док је саобраћај мањи, то се може вршити у теретној станици Дунав. Кад би се сав саобраћај из Баната на неки начин могао упутити а да један његов велики део у сваком случају не мора да прође кроз Ранжирну стаиицу код Београда онда би то донекле било оправдано. Али настаје питање: како ће, се тај саобраћај формирати у Панчеву? Прво преко М. Крсне се могу слати вагони упућени за правце: Пожаревац—Прахово; за правац В. Плана—Ниш, и В. Плана—Лапово—Крагујевац—Косово. Ако би имали довољно саобраћа.ја из Баната, да у Панчеву склапамо возове искључиво од вагона намењених појединим правцима до следећих диспозиционих станица у Пожаревцу и Лапову или В. Плани онда би се то решење могло усвојити. Али тај случај тешко може наступити, те ће се цео саобраћај заједно упућивати до М. Крсне и овде одвајати за Пожаревац и В. Плану. На тај начин возови подлежу поново ранжирању у М. Крсни. Онај саобраћај, који се шаље за Ниш и Косово пошто се изранжира у М. Крсни има поново да се изранжира у В. Плани или Лапову (зависи од тога која ће се од ових станица усвојити као диспозициона) и да се упути у правцу Ниша и Крагујевца. Тако, да ће саобраћај из Баната, поред ранжирања у Панчеву, морати да се ранжира још и у М. Крсни и Лапову. Ово ће проузроковати још веће задржавање вагона и смањење њиховог обрта. У Панчеву, у овом случају, морају да се ранжирају возови, јер се ту саобраћај има поделити на три главне групе у три врсте возова, и то: 1) Саобраћај за варош Београд, 2) За Ранжирну станицу и поделу за правце преко Београда т.ј. оно што мора на своме путу проћи преко Београда и то за правце: Београд—Младеновац—Лапово; Београд—Ваљево—Тузла; Београд—Н. Сад; и Београд—Винковци—Загреб и Сплит; и 3) Саобраћај за правце Југа са одвајањем од Панчевачког моста преко В. Села на Зуце у правцу М. Крсне за Пожаревац, Ниш и Косово. Ова трећа група захтева формирање возова у директне и локалне по правцима и станицама. За те сврхе потребно је израдити ранжирну станицу у Панчеву. У ствари нема никакве реалне потребе распарчавати тај саобраћај, који скупа сав заједно није велики, делити и стварати веће ранжирне послове и градити ранжирна постројења у Панчеву, затим поново формирати возове у двема диспозиционим станицама: