Општинске новине

ОПШТИНСКЕНОВИНЕ

Стр. 395

зује свежину њену и њених састојака, одаје оне ситне пукотине, значајне за продирање влаге и атмосферилија уопште, износи њену унутрашњу структуру и одређује њен прави положај у систематици. Ово последње, иако од значаја најпре за науку, за теорију, није у ствари мање важно ни за праксу, и размимоилажења у системској квалификацији или детерминацији стене, честа и иначе у петрографији с неједнаких гледишта на основе за класификацију, производе по који пут и незгодне последпце за репутацију стене или неког предузећа. Само поред свега тога та анализа остаје ипак с пуним значајем за схватање нарочито унутрашње чрироде стене и треба је предузимати у што више случајева. Међутим, и поред свих, или бар оних битних, лабораторијских података за оцену квалитета једне стене пуно значаја има и сама рутина у њихову тумачењу. Овде је нарочито важно довођење у сагласност добивених података с општим изгледом, па и наменом стене. За практичног инжињера ова је ствар често и пресудна. Умети тумачити добивене податке потребно је већ и стога, што они у врло много случајева тек онда дају пуну слику ономе, ко стену хоће да употреби, кад се схвате у скупности и у вези с целокупним познавањем њене природе. За извежбано око, за рутинираног познаваоца, већ и мало пажљивији макроскопски преглед иоле подесних примерака стене, њене структуре, начина кристализације њених .састојака, величине и облика зрна, општег минералошког састава итд. у знатној мери казује каква је и већина оних лабораторијских, па и других података, и кад се ови још и добију, онда слика постаје тачна и потпуна. Извесни врло силификовани кречњаци и лапорци из подножја Авале, употребљени у последње време од београдске општине као ломљен камен, па чак и неки андезити и микрогранити из њихове близине, очевидно ће у овом смислу већ и самим својим изгледом, структуром и природом одмах показати рутинираном оку своју непогодност за цепање у геометријски правилне облике и финију употребу, па иако н. пр. својом чврстином, отпором према притиску, па и абањем или којом другом особином, констатованом на терену или лабораторијски, не зао.стају много или нимало иза других стена, погодних и за такву употребу.... * Посматран уопште и према изнесеној анализи елемената за оцену квалитета камена, досадашњи камен београдске општине уграђен последњих година у њене модерно калдрмисане улице, задовољава готово све главне погодбе оних норама, које је давалац посла досад прописивао, а које одговарају и погледима техничке науке на ову ствар. Иако петрографски различан, па различан и по својим појединим особинама у техничком

погледу, он је ипак и у највише случајева био такав да својим квалитетом одговара потребама наше престонице. Нису, додуше, при његовом избору увек узимани у обзир сви елементи, који се при анализи овог проблема намећу у детаљима, али су најбитнији били увек респектовани и пресудни. Искуство, међутим, показује да би се баш с обзиром на оче најбитније и пресудне елементе, нарочито на оне, који се тичу притиска, могло у извесним приликама чинити чак и попуштање, — поглавито онда, кад се чини разлика у његовој намени и обради. У тпм погледу н.пр. камен за прекривену подлогу, изгледа нам, не би ни морао свакад задовољавати услове у оној висини, која се лредвиђа прописаним нормама за она два, у пракси најопипљивија податка о притиску и абању. За тај случај играју н.пр. важну улогу не само овај елеменат већ и хигроскопност, општи минералошки састав, структура итд. Без сумње, добар камен, нарочито еруптивни, треба да се креће 1својим отпором према притиску просечно око 2000 к^/сш 2 , а нимало нису ретки случајеви, у којима се та граница далеко и прелази; абање таког материјала тек ређе достиже 10 Баушингерових јединица, већ махом стоји ниже. Међутим за случај, који је овде поменут, а који у последње време све чешће наступа у нашој пракси, спуштајући норму за притисак чак и до на 1200 к^/ст 2 и задовољавајући се с 10 јединица у погледу абања, могао би се у нас готово увек и без већих тешкоћа имати ипак још врло добар и употребљив камен! Нарочито још и стога, што би он и ценом био погодан. Ова пак последња ствар није за Београд без значаја. За све остале веће захтеве, за случајеве, у којима би се имало рачунати с обрађеним или полуобрађеним каменом, за ломљен камен, који се утискује у бетон (мозаик) или макако друкчије излаже непосредном притиску, за туцаник и макадамске елементе, норме, које се у овом погледу заустаљају на минималним вредостима од 1500 кг/см 2 за притисак и 10 Баушингерових јединица за абање, морале би ипак бити последња концесија! Испод њих није разложно ићи. У појединим, изузетним случајевима и особеним приликама треба нарочито у погледу на абање, хигроскопност и постојаност на мразу имати чак и већих, строжијих захтева. При томе би, као уосталом и иначе, услови поред већ предвеђених података, могли предвиђати и што већи број осталих елемената, који карактеришу овај проблем, а који досад Нормалијама нису тако много предвиђени. У сваком случају, и према већ општем искуству, претежност и при једнаким лабораторијским подацима за већину односних особина остаје увек на страни еруптивних стена. Оне дакле баш са оне своје карактеристичне природе морају имати при-