Општинске новине

Д-р Драгољуб Аранђеловић, професор Универзитета

Поплочавање Београда

И прошла и садашња општинска управа учиниле су већ много на поплочавању Београда добрим плочником. Ако се с овим послом продужи овако како се досада радило, Београд ће за сразмерно кратко време добити, бар у центру своме, модеран плочник, коловоз и тротоаре. Није дакле далеко време када ћемо се само ми старији сећати доба када смо по чувеној „турској калдрми" скакали са камена на камен. Странци који су нас запамтили по тој турској калдрми, мораће мало подаље од Београда тражити оријенталне плочнике. . . Али поред свега доброга рада у поплочавању Београда, има две ствари на које треба скренути пажњу, те да се у будуће не чине такве грешке. Прва је замерка у томе, што се у новопоплочаним улицама оставља и сувише узак коловоз. Саобраћај у Београду сваким даном постаје све живљи, моторна возила све више потискују кола са коњима. При таквом стању ствари, чудновато је да је општинским инжињерима пало на памет да стари коловоз сужавају у место да га проширују. У Његушевој, Студеничкој, Позоришној, Господар Јевремовој, као и у другим новопоплочаним улицама, проширени су, без стварне потребе, тротоари, а сужени, на очигледну штету колског саобраћаја, коловози. Ови су и сада већ недовољни за правилан и несметан колски саобраћај, а сваким даном биће све недовољнији. Вероватно да се то чини у интересу штедње. Тротоаре ће плаћати власници зграда а коловозе општина. Разумљиво је што општинска управа гледа да је поплочавање што мање кошта. Има још много улица да се поплоча новим плочником, па се зато мора настојавати да оно буде што јевтиније за општину. Али тај се циљ могао постићи без штете по сигурност саобраћаја. Да би коловози били што шири и јевтинији у исто

доба, требало је повећати цену тротоарима, па тим вишком цене надокнадити оно што би општина морала да плати за проширени коловоз. Општински одбор не учествује у одређивању ширине коловоза и тротоара. То ради сама општинска управа са својим стручним особљем. Али би општинска управа ипак добро урадила да ово питање изнесе пред одбор, па да се то питање у одбору детаљно расправи. Друга је замерка у томе, што се у појединим улицама са ширим тротоарима један део ових оставља иепоплочан. Истина и тиме се постизава извесна уштеда, али ти непоплочани тротоари праве, прво, са својим блатиштем, врло рђав утисак поред чистих поплочаних тротоара. А с друге стане по њима почиње да расте коров, бацају се хартије и разни други отпатци, које општински чистачи не склањају, јер су, веле, ,,надлежни" само за чишћење коловоза. Ти дакле непоплочани делови тротоара не смеју остати овакви какви су данас. Њих треба или засејати травом, као што је већ учињено у многим улицама или их треба покрити јачим слојем шљунка да се преко њих може прелазити без опасности да се човек укаља. Истина и једно и друго изискује извесан трошак, али он се мора учинити, јер без тога неће бити добро ни лепо. Још лепше би изгледало кад би се усред ових зелених оаза по улицама засадило цвеће. У извесним дужим одстојањима могле би се начинити мање ронделе и по њима засадити цвеће. И то не би много коштало. Има јевтиног цвећа, пријатног за око, које би се врло лепо могло употребити за ове ронделе: рано с пролећа „дан и ноћ", а за тим петуније, пеларгоније, асте, циније и зимске руже, све јевтини расади, које производе општински расадници. За око би то врло лепо изгледало и васпитно утицало.