Општинске новине

Миливоје М. Савић начелник Мин. трговине у п.

Одакле долази воће и ооврће у Београд

За исхрану Београда, односно његових четврт милиона становника троше се сваког дана огромне количине животних намирница. Ако узмемо да свако лице потроши просечно дневно 1 и по килограма чврсте и течне хране, онда дневна потрошња животних намирница у Београду износи око 400.000 килограма. Односно, да би се исхранио Београд, потребна је сваког дана једна возна композиција од 40 вагона. Београд троши просечно хлеба и меса више од свих осталих великих европских вароши. Хлеб и месо су главна храна Београђана. Али, врло важно и значајно у исхрани је воће и поврће. Одакле се Београд снабдева воћем и поврћем износимо у овој занимљивој статистици. Кајсије долазе: из Ниша, Алексинца, Крушевца, Младеновца и Тополе; затим из Јужне Србије из Велеса 50 вагона, Штипа и Струмице, Краљевог Брега, Хоргоша, Суботице. Брескве долазе из села Брезнице код Г. Милановца. Брескве ране калемљене на кајсији даје Смедеерво 4—5 вагона, а позне лиферује Јагодина, Ниш и Алексинац. Из Јагодине се довозе шљиве, јабуке, крушке. Ово воће је из села Багрдана, Милошева, Јовца, Бунара и Белушића. Колачаре V августу месецу 3—4 комада један кгр. даје Белушић. Јагодина и околина даје Београду годишње: јабука 250 вагона, крушака караманки око 250 вагона и шљива сирових до 2000 вагона. Извозе се у иностранство 200 до 250 вагона, а остатак се прерађује у пекмез и ракију. Чешка извози у цистернама 300 до 350 вагона сирове шљиве за израду пекмеза. Београд сирову шљиву добија колима из села у околини Младеновца, а мало шљива даје вагонима Лапово. Београд добија дуње бољег квалитета из Лесковца 4—5 вагона, Смедерева 1—2 вагона, из околине Раље који вагон. Грожђе дају од Гроцке и Ритопека сва села до Београда. Трешње 'даје Гроцка са околином и Ритопек 8—10 вагона, Охрид и Струга 2 вагона. Арпаџик даје Вишњица, Ритопек, Сланце, Ми-

ријево, В. и М. Мокри Луг. Ова места довозе до 50 вагона арпаџика. Околина Ниша даје арпаџика 10—15 вагона и то села Пасја Пољана, Чокот, Белотинце, Ново Село, Поповац, Медошевац и т. д. Прилеп и околина дају 10 до 12 вагона арпаџика, Тетово и Гостивар 20—25 вагона, Призрен 10—15 вагона, Нови Сад до 100 вагона. Арпаџик даје и околина Скопља. Београд добија и млад кромпир из Новог Сада, Купусине, Нове и Старе Пазове; зрео кромпир из Печењевца, Пуковца, Сурдулице и Владичиног Хана. Рани кромпир је од априла до конца јула. Купус се доноси у Београд из Футога и околине, Ниша, Алексинца, Купусине (Бачка). Рибизлу даје Београду Нови Сад, Срем, Каменица, Суботица и Палић. Брдску јагоду даје Београду Аранђеловац, Барошевац на Букуљи, Ваљево, а нешто Чачак и Крушевац. Малине даје Чачак и Ваљево. Раног грожђа даје Сланкамен 50 вагона, Срем. Митровица 100 вагона. Црни лук дају Вишњица, Сланце и околна села 50—80 вагона, Кладово 10—15 вагона. Бели лук дају Куманово и околина Београда до 30 вагона, колика је потрошња Београда. Куманово производи белог лука званог „јесењак", крупних главица, до 100 вагона, јер бели лук у околини Куманова изванредно успева. Празилук даје Београду мало околина Београда, а у јесен Ниш и Алексинац од 20 до 30 вагона. Велес даје боранију за Београд 100 вагона, купуса раног 100 вагона и кајсија 50 вагона. Велес је 1932 г. потукао на београдској пијаци у боранији Кладово, које је своју боранију продало у Неготину, Зајечару и Књажевцу. Рани краставац даје за Београд Смедерево, баште у Душановцу и Бела Црква. Јесењи краставац за Београд даје Опово, Глоган и Нови Сад. Бостан даје Београду Пожежане и Градиште 20—30 вагона; Кладово до 30 вагона, Драгутиново, Орловат и Тител 100—150 вагона.