Општинске новине

Јавна говорница:

Синиша Ј1. Сретеновић, новинар Вождовац и његово уређење Један актуелан проблем наших предграђа

Београд има, по његовом природном положају, сјајну будућност у погледу свог периферијског развоја. Његово даље развијање и урбанистичко проширивање умногоме зависи од уређености садање периферије. Велики градови на Западу поклањају зато највећу пажњу на изградњу предграђа. * Вождовац се назива јужни део периферије Београда, почевши од Ауто-команде, где је некада била „Стефановића механа" по коме многи и данас то место зову „Стефановићев

Војводе Степе улица

плац", иако више не постоји, Вождовац се завршава вождовачком црквом, Бањицом и границом атара села Кумодража. Име „Вождово Предграђе" овај крај добио је 1904 године када је и Вождовачка парохија постала. Идеје грађанима да даду ово име биле су Карађорђеви шанчеви и утврђења на том простору, одакле је неустрашиви Вожд са својим Шумадинцима опседао Београд под Турцима. У доба првог и другог устанка под Турцима Вождовац је био само једна пуста пољана. Вождовац је до 1905 године био врло мало насељен, са свега неколико раштрканих примитивних кућа, за становање, где су већином били настањени кравари, фијакеристи, ситне занатлије и радници. На крагујевачком

друму (сада авалски асфалтирани друм) биле су тада две три типичне ковачнице, где су се поткивали коњи и оправљала кола за велики пут— цариградски друм. Основна школа у то време није ни постојала, те су деца из тог краја ишла у школу на Савинац и Врачар. Чак и сеоска деца из Бањице и Кумодража, јер и тамо није било школе, ишла су на Савинац. Може се данас појмити са каквим су тешкоћама, без превозних срестава, добрих путева и велике удаљености, та деца школована. За време временских непогода имућнији родитељи своју су децу довозили чезама до саме школе и тако их после враћали. Под оваквим околностима свега се један број деце школовао, док је једна већина остајала ван школе. Грађани Вождовца увидевши неопходну потребу подизања макар и привремене школе, на иницијативу М. Г авриловића, тадањег управника Савиначке задруге за међусобно помагање и штедњу замоле Општину беогрдску да она плаћа кирију а своју кућу уступа сам Гавриловић, коју је Министарство просвете прегледало и одобрило да се почне са радом у школи 26 новембра (по старом) 1905 године. Доцније, када су се у Београду мало прилике измениле и побољшале Београдска општина је 1908 године подигла нову школску зграду. После рата, када се Вождовац нагло насељавао, услед недовољног броја учионица, Београдска општина је поред ове прве школе подигла још једну зграду 1928 године, која данас преставља Вождовачку основну школу. Нагло насељавање Вождовца почело је тек после неколико година по рату, када је Београд почео увелико развијати своју делатност и на периферије. Овде је играла једну од главних улога и пауперизација околних села, као и формирање великих агломерација новог Београда, регрутованих из наших паланки. 17 јануар 1926 године био је за Вождовац значајан датум. Тога дана уз велико и одушевљено учешће грађана, пуштен је први трамвај Славија—Вождовац, као десета београдска трамвајска пруга, која је Вождовац