Општинске новине

Кроз београдска дечЈа обданишта Улога Београдске општине у заштити својих најмлађих грађана

Развитак друштвевог и привредног живота у урбаиистичким центрима, великим конгломератима људских заједница, где је велика већина чланова у грозничавој борби за егзистенцију, донела је многе нове форме и учинила многе измене у породичном животу. Слабљење производње, услед тога опадање зарада и надница, несташица посла, конку-

Дом „Српске Мајке" у Бранковој улици

ренција радне снаге услед имиграције сеоског и паланачког пролетаријата у велике центре поколебали су стари ред у структури великоварошке породице. Породица у великој већини случајева није више брачна заједница у којој се отац брине о заради, а мајка о кући и деци. Отац сам врло често није у могућности да својом зарадом издржава поро-

Деца у обданишту на Дунаву

дицу. Тада је неопходно, да поред њега и мајка ради и зарађује. А кућа? А деца? Нарочито деца! Ко ће се о њима бринути за време од осам и више часова дневно док су напољу, на раду, и отац, и мајка, па и сви мало старији чланови породице, који су већ у стању да нешто привреде? Неопходна потреба да се сачувају животи и здравље те деце, која силом прилика остају велики

део дана напуштена и остављена на милост и немилост провидности, или улице, покренула је код многих приватних и званичних лица, нарочито комуналних установа осећај социалне дужности, да се тај чодмладак заштити и сачува. У Београду ту социалну потребу осетиле су најпре наше жене, које су до сада много пута, у много прилика, показала своју велику 'пожртвованост и вољу да лече многа социална зла и невоље. Приватном инцијативом неких наших хуманих женских друштава, а затим и самосталних друштава са тим јединим циљем, створена су склоништа деци, која преко дана остају без родитељске неге. Одмах после тога иницијатива је наишла на пуно разумевање од стране надлежних, нарочито од стране Београдске општине, која је свима обдаништима дала знатну помоћ у новцу и у натури. Најзад, ускоро је Општина и сама отворила једну своју институцију, Централни уред за заштиту матера, деце и младежи, коме на челу данас стоји референтлекар г-ђа д-р Марија Вајс-Гајић. # Фонд за стварање и издржавање радничких установа има своја два обданишта, једно у Милоша Поцерца улици број 4, а друго у Млетачкој улици број 8. Ту се примају на обданиште одојчад и мала деца до навршене 4 године. Једно и друго обданиште снабдевено је купалишним инсталацијама, тако да се деца купају сваки дан. Поред тога имају баште и терасе за игру и сунчање. Зими, кад нема сунца, деца се сунчају вештачки, кварц лампама. Постоји добар надзор. Храна је здрава и обилна, 4—5 обрака дневно, према добу старости. У ова два обданишта примају се првенствено радничка деца, али у колико, има места, што је готово увек случај, примају се и деца родитеља осталих професија, као на пр. чиновника, службеника итд. Свако обданиште може .да прими по 52 деце и то 32 одојчади и 20 мало старије, али највише до 4 године. Деца се примају и чувају у обданишту од 6 часова у јутро до 7 часова у вече. У управном одбору обданишта, који је аутономан, налази се као претставник потпретседник Београдске општине г. Доброслав Богдановић. Наше познато и заслужно хумано друштво „Српска мајка" под претседништвом г-ђе Даринке Панић, у својој лепој згради, у Бранковој улици број 7, поред других инсталација за дечју заштиту, као диспанзера, колевке, итд имало је и обданиште, за одојчад до навршених 18 месеци. Општина београдска даје овом друштву субвенцију у 100.000 динара годишње. У Краљице Марије улици постоји обданиште број 2, Друштва за заштиту југословенске деце, као аутономна секција под претседништвом г-ђе Јеле Спасић. Обданиште се налази у сопственој, новој згради при чијој је изградњи обраћена пажња, да се задовоље што више хигијенски услови. Прима на обданицу децу од 3—7 година старости, а може да их прима до 60 дневно. Друго обданиште истог Друштва за заштиту југословенске деце, као његова аутономна секција, налази се на Дунаву. Оно је такође у сопственој згради, и прима око 60 деце од 3—-7 год. старости